Forum
Pa ja sam delic od korenice i ja slavim svetog jovana i svi delici koje znam sleve svetzog jovana to je od mene pozz veliki
Veliki pozdrav svim Delicima!
Nije valjda da niko nista ne zna o Delicima iz Gornjeg i Donjeg Babinog Potoka?
Definitivno dizem ruke. Nijednog Delica da se javi
Mozda se malo kasno ukljucujem u temu, ali ove godine sam posetila prvi put Plitvicka jezera pa me je to podstaklo da malo istrazujem Delice.
Moj deda Rade je rodjen u Bjelopolju kod Korenice i koliko ja znam, a to je zaista malo, imao je dva brata Stevu i Milana. Pradeda se zvao Djura. Moj deda Rade je veoma mlad napustio rodnu kucu i dosao u Srbiju, tako da ja ne poznajem nikog od Delica a bilo bi mi drago da upoznam nekog iz familije.
Ukoliko se neko prepozna ili ima ikakve informacije o ovim Delicima bilo bi mi veoma drago da me kontaktira.
Veliki pozdrav za sve Delice!
Jelena Delic
Pozdravljam sve Deliće! Moji Delići su sa Zlatibora, iz sela Е ljivovica i takoč‘e slave Svetog Jovana kao i Lički
Delići. Ja sam od gornjih Delića (nazivaju ih i Bjelaci) a u selu postoje i donji Delići (mislim da njih zovu Torlaci
ali nisam siguran). Kažu da nismo rod i da smo se uzimali meč‘usobno. Ne znam da li slavimo istu slavu. Pretke znam samo do pradede Čedomira (roč‘en 1892).
Pitao sam jednom brata pokojnog dede odakle smo poreklom a on mi je rekao da smo iz Bosne. Posle su mi rekli da je drugi brat mog dede (koji bio lekar i obrazovan) istraživao odakle smo poreklom i da je našao da smo iz Hercegovine.
Pronašao sam na internetu, rekao bih prepis iz neke knjige o doseljavanju stanovništva na Zlatibor.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Petronije/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%
99%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%B
0_%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80
Izuzimajući starosedelačke porodice ispada da je 80% stanovničtva naseljeno iz Stare Hercegovine (zapadni deo Crne Gore naseljen Hercegovačkim plemenima+Prijepolje, Priboj i deo Republike Srpske, odakle se Zlatiborci nazivaju Erama (Era=Hercegovac)).
U njemu se spominjemo u kao doseljevici u talasu migracija u 17. i 18. veku: *Pekovići,Blagojevići, Božovići, Piščevići i Kostići (od kojih potiču Delići u Е ljivovici) iz Pive u Semegnjevo;*. Ovo za mene ima posebnu težinu zato što je moja baba iz Semegnjeva, devojačko prezime Piščević. Interesanto je da mi je jedna starija žena kada sam bio letos na Durmitoru kada mi je videla u ličnoj karti prezime rekla da potičem odatle, ali sam mislio da je to opet crnogorska priča.
Našao sam na internetu Knjigu Svetozara Tomića *Piva i Pivljani* iz 1923 u kojoj postoji popis porodica sa navedenim krsnim slavama i poreklom. Našao sam Kostiće ukupno 5 kuća, sa krsnim slavama Sv. Ilija i Sv. Tripun, što me je obeshrabrilo, ali sam onda našao (nenadano) Deliće 17 kuća u Borkovićima, slava Sv. Jovan, starosedeoci, matica Kruševo ili Plužine. Pripadaju Branilovićima (Pivljani koji slave Sv. Jovana po predanju imaju zajedničkog pretka).
Uzimajući sve u obzir, mislim da je najveći stepen verovatnoće da su moji Delići potiču od Pivskih Delića koji su se doselili prvo u Semegnjevo, pa su kasnije migrirali prema Е ljivovici. Mislim da bi bila prevelika koincidencija da Kostići promene i prezime i slavu na Zlatiboru da budu isti kao kod pivskih Delića. Dodatnu zbrku uvode donji Delići u mom selu, sa kojim kažu da nismo u srodstvu. Mislim da je verovatnije da smo daleki roč‘aci, što opet ne mora da bude tačno. U delu *Piva i Pivljani* navode se legende i ostalo o pivskim Delićima, što opet ne mora ništa da bude istina ali evo da iskopiram:
*Po seoskim krajevima u Pivi naseljena su ista bratstva, te se po njima često i zovu. Na pr. u Borkovićima su krajevi: Radovići, Londrovići, Delići i Nedići;*
*Neki predak Delića, kao dečko bi odveden u Carigrad, poturči se i stupi u carske delije (otuda i prezime Delić), vrstu janičara. Postane starešina delija i obogati se. Pod starost vrati se kući i ponova se pokrsti. Da bi svakome pokazao da je bio i muslimanin, on još za života načini "nišan" na "mazar" (spomenik za grob) i na samrti naredi da mu se taj nišan stavi čelo nogu, a krst čelo glave. To i učini i tako je grob imao obeležje hrišćanstva i muslimanstva*
*U selu ima četiri kraja sa imenom porodica koje u njima žive.
Tu su bratstva: Radovići (24 k.), Nedići (19 k.), Delići (12 k.) i Londrići (4 k.), svi slave sv. Jovana i starinci su.
Po pričanju seljaka bila su tri brata: Bogić, Jovan i Vuko. Od Bogića su Radovići, koji su se zvali i čurovići; od Jovana su Londrovići[190], a od Vuka Delići. Nedići su, po jednima, rodom iz Banjana iz sela Zeba i rod su Koprivicama. Izdizali, vele, u Durmitor na katun (i, danas ima u planini Borkovića mesto što se zove: Banjski Katun), pa jedan od njih, zet nekoga Delića po Nedi, ostao u Borkovićima, zapopio se i po majci Nedi prozove se Nedić. Od njih je, pričaju, bilo devet popova.
Po svemu izgleda da su svi oni jedno bratstvo pa se u toku vremena razrodili i namnožili[191].
Delića[192] ima u Sarajevu, na Glasincu pod imenom Renovići, u Jajcu, u Trebinju i Е umi, u Banjoj Luci (Lazar Delić). Radovića ima u zvorničkoj okolini, na Glasincu i u Srbiji. Londrovića ima u Zagorju pod imenom Talovići, a pod tim imenom ima jedna kuća u Borkovićima.*
*191 Svi su oni starinom iz Plužina. Ranije su se prezivali Lalovići (Laloševići) i iz Plužina se jedni presele u Gusić a drugi u Kruševo. U Gusiću su bila dva brata, Rade, od koga su Radovići, a drugi je odveden u Carigradu kao mali, bio janičar u delijama i od njega su Delići.
192 U Pivskom Manastiru ima i danas ikona sa ovakvim natpisom: "Siju ikonu pisa knez Vuk Delić sinu svome Mitru za zdravlje a sebi za dušu u manastir Pivu Bogorodici. Togda bist vladika kir Filotej (1742), ruka Rafaila pisa".*
I da napišem još nešto, video sam da postoje neke starinske nemačke karte dok slovenski toponimi nisu germanizovani i da postoji toponim *delitch* u srpskoj prapostojbini negde u predelu oko Berlina ali to sam samo jednom video na predavanju Jovana Deretića (amebe pa Srbi), što čak i da je tačno teško da je prezime uspelo da se očuva tako dugo u narodu koji je imao običaj da često menja prezimena.
Pozdrav svim Delićima od Like do Metohije!