(October 27, 2008 06:31AM)

 

«Vrbas, 12. 08. 2004. – Organizacija Crvenog krsta u Vrbasu i u letnjem periodu ima niz aktivnosti kojima su obuhvaćeni i korisnici i volonteri, a posebna pažnja posvećuje se edukaciji mladih volontera koji žele da pomognu drugima. Crveni krst Vrbasa trenutno ima svog predstavnika na Međunarodnom omladinskom kampu koji se održava u Sutomoru. Tema kampa je Međunarodno humanitarno pravo i difuzija principa Crvenog krsta. "Naš predstavnik je omladinac Vukota Eraković, volonter Crvenog krsta od svoje 12 godine i nama je velika čast što smo jedna od 4 opštine iz Vojvodine, uz Šid, Rumu i Inđiju, pozvani da budemo deo ovog Međunarodnog kampa", izjavila je Tatjana Glušćević, stručni saradnik za programske aktivnosti u Crvenom krstu u Vrbasu. […]».

(November 30, 2008 02:10AM)

 

 

1. Kratka analiza teksta Vojislava Miljanića

Pronašao sam članak g. Vojislava Miljanića «Detalji iz života predaka Petrovića-Njegoša za vrijeme boravka ispod planine Njegoš», objavljenog u časopisu ''Istorijski zapisi'' br 3-4, za 1989. godinu ( http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/detalji_iz_zivota_predaka_petrovica_njegosa_v_miljanic.htm ). 
Iz teksta sam prvo odabrao one segmente za koje mislim da bi bile korisne i za analizu Miljanićevog teksta i za ''Bazu podataka''. Potom sam klasifikovao tako raščlanjen tekst i dao, nadam se, adekvatne naslove: A) Nove informacije (informacije ili mišljenja koja nisu (po mom shvatanju) mnogo poznata i informacije koje se ovde prvi put predočavaju [15.IX 2012.: ''novost'' informacija dobrim delom je uslovljena ipak mojim parcijalnim poznavanjem korištene literature]); Miljanićevo nekritičko povezivanje Muževica sa precima Petrovića (izdvojio sam delove teksta u kojima se vidi da je Miljanić selo Muževice bez šire analize povezao sa precima Petrovića); C) Miljanićeva kritička analiza veze Punoš – Zlatna Strana; D) Miljanićeva kritika Ristu Kovijaniću; E) Miljanićeva kritika Andriji Luburiću; F) Miljanićeva kritika Milovanu Đilasu; G) Krsna slava Petrovića Njegoša i crkva Sv. Save u Počivalama; H) Njegoši i vizija o srpskom narodu .

A) Nove informacije

– (NOVLJANI KAO OSNIVAČI) Prema Luburiću, Drobnjačko pleme su osnovali Novljani, jedno srpsko pleme, koje se u vrijeme doseljavanja Srba na Balkan doselilo u Bosnu, u okolinu Travnika, da bi nešto kasnije prešlo u Hercegovinu i naselilo na banjskoj visoravni. Odatle su, kako dalje piše Luburić, u zajednici sa još nekim srpskim plemenima potisli starosedilačko stanovništvo tako da je Novljanima pripalo prostrano zemljište kojem je sem Drobnjaka u današnjim granicama pripadao dio Korjenića, Pive, Gornje Morače, Nikšićkih Rudina i veliki dio Nikšićkog polja. Kasnije se pleme razdvojilo na dva dijela, tako da je manji dio, koji nas ovdje interesuje, zauzimao zemljište između Banjana i starih Riđana.
– (SELO MUŽEVICE ISPOD NJEGOŠA) Odakle su preci Petrovića doselili u Muževice i u koje vrijeme nije dovoljno rasvijetljeno. Prema tradiciji, a i zapisima nekih istoričara [napomenuo bih ovde da su mnogi pričali o Travniku, a da je samo Pavle Apolonovič Rovinski čuo predanje u vezi sa Zenicom – hijerakul], doselili su iz Bosne, iz okoline Zenice, ili Travnika i da su u Drobnjake doselili, kako navodi Kovijanić, krajem 14. vijeka.
– (SELO MUŽEVICE ISPOD NJEGOŠA; RAZLIČITO O VREMENU DOLASKA) Na osnovu navedenih i drugih izvora, Kovijanić je utvrdio da je Đurađ Bogutović imao sina Heraka, po ocu prozvanom Đurđević, a ovaj takođe sina Heraka, koji se isto tako po ocu prozvao Heraković i da od njega potiču Herakovići. Pošto je Kovijanić proučavajući životni put i ostalih sinova Đurađa Bogutovića, utvrdio da je Pribil imao sina Rajiča (Rajka), koji se po ocu nazvao Pribilović, na osnovu čega je utvrdio da Herak i Rajič nijesu bili rođena braća, kako je mislio Erdeljanović, već braća od strica. Na osnovu toga Kovijanić je utvrdio da je Boguta najstariji poznati predak Petrovića i da je njegov sin Đurađ, a možda i on, živio u Muževicama, ispod planine Njegoša već 1399. godine.
Sadržina dokumenata upućuje, kako piše Kovijanić, da se Punoš doselio u Njeguše prije 1426. godine. On, takođe, dovodi u pitanje kneževstvo Punoševa sina Bogdana, kao i tvrđenje da su Herak i Rajič braća, već braća od strica, a unuci Đurađa Bogutovića, o kojem smo već govorili.
– (U VEZI SA VUKOM BRANKOVIĆEM?) ...što mu je poslužilo da izvede zaključak da je Đurađ Bogutović sa sinovima bio u službi u pratnji Brankovića. Da li je istovremeno deponovanje dragocjenosti Đurađa Bogutovića i Mare Branković bilo slučajno, ili je Đurađ Bogutović, kako kazuje Kovijanić, bio u službi Brankovića teško je utvrditi.
– (U VEZI SA VUKOM BRANKOVIĆEM?) Uspostavljanje takvog prijateljstva, a istovremeno i povjerenja između Brankovića iz Srbije i Đurađa Bogutovića iz Bosne, na osnovu kojeg su Brankovići primili Đurađa Bogutovića u službu u vrijeme kada su bili protjerani sa turske teritorije, teško je povjerovati, мada nije nemoguće.
– (NEUTEMELJENE TVRDNJE) Karakteristično je da Tomić crkvu u Muževicama naziva sabornom, što ni u kom slučaju nije mogla biti. Vjerovatno Tomić nije bio u Muževicama, već je na osnovu iskaza drugih objavio takav podatak. Crkva u Muževicama mogla je služiti kao saborna crkva jedino radi izgovora pri okupljanju predstavnika pojedinih bratstava ili okupljanja većine stanovništva u cilju dogovaranja, što tradicija nije potvrdila.
– (''Ostavili svoje otečestvo i u ovijem gorama utekli'') I ta crkva, kao i Miljanićka crkva u Klenju, kraj Velimlja, posvećena sv. Jovanu Krstitelju, bile su po turskom naređenju dobrim dijelom zatrpane zemljom kako bi izgledale manje, jer bi u protivnom bile porušene.
– (NJEGOŠEVA POTVRDA) Da su preci Petrovića živjeli pod planinom Njegoš s oduševljenjem je pričao vladika Petar I Petrović Njegoš banjskim izaslanicima 1826. godine na Cetinju, kojom prilikom je Vasilija Baćovića imenovao za vojvodu, a Rada Miljanića za serdara banjskog.
– (NJEGOŠEVA POTVRDA) Istina, Miljanići su, prema narodnom predanju, znali da su u Muževicama, koje su se tada nalazile u njihovom susjedstvu, nekada davno u vrijeme dolaska njihova pretka Milisava Čevljanina u Banjane (oko 1450. godine), stanovale neke srpske porodice, ali nijesu ni slutili da su to bili preci crnogorskih vladika.
– (NJEGOŠEVA POTVRDA) Prema pričama pratilaca, koji su kao vodiči bili uz knjaza Nikolu na njegovom putu od Krsca kod Gacka preko Utesa, Crnog Kuka, Dubočaka, podnožja planine Jelovice (odakle se vide Muževice, Zlatna strana i planina Njegoš) preko Nikšićkih Rudina do Broćanca kraj Nikšića, avgusta 1876. godine, knjaz je dosta dugo razgledao Muževice s okolinom i interesovao se za mjesto gdje su bile kuće i crkva njegovih predaka.
Zbog žurbe, da bi s dijelom vojske što prije stigao ''braći u pomoć'' (misli se na južni front, V.M.), žalio je što nema vremena da svrati u Muževice i posjeti ''prađedovsko ognjište''. Knjaz (kralj) Nikola je kroz susrete sa Miljanićima često u šali govorio da mu još nijesu isplatili Muževice niti mu plaćaju nadoknadu za njegovo zemljište. To je potvrdio i prvih godina ovog vijeka kada su ga na Cetinju posjetili Pijo Stojanov i barjaktar Lazar Savin, oba Miljanići, radi dobijanja odobrenja za izgradnju crkve u Muževicama. Knjaz Nikola nije odobrio Piju izgradnju crkve u Muževicama pod izgovorom da je to njegova obaveza, te da će on podignuti crkvu na mjestu gdje je bila crkva njegovih predaka kada privede kraju neke preuzete obaveze.
Svoje obećanje nije ispunio niti je u tom pogledu vršio kakvu aktivnost.
Vjerovatno je tome doprinijelo i stvoreno stanje ''darivanjem'' Ustava i pojavom Narodne stranke za koju su se u većini izjasnili stanovnici Nikšića i njegove okoline.
– (BEZ IZVORSKE VODE) Kod naroda je poznato da su preci Petrovića koristili dvokolica (кola sa dva točka) koje su vukli volovi, tako da su dovozili drva, sijeno, žito, razvozili đubre po njivama i slično.
– (SEOBA NA NJEGUŠE) Erdeljanović pretpostavlja da je Punoš bio vlastelin, jer je ubrzo stekao ugled u Njegušima, dobio zemlju na Lovćenu, pa i učestvovao u određivanju granica između pojedinih plemena, dok je njegov sin Bogdan već 1456. godine postao knez u Njegušima.
– (RAZLOGA NIJE BILO) Erdeljanović to vezuje za pad Hercegovine, polazeći od činjenice da je Hercegovina konačno pala padom Novog 1482. godine. On nije uzeo u obzir da su Banjani, u kojima se nalaze Muževice i planina Njegoš, dospjeli pod tursku vlast kada i Onogošt, 1465. godine, te da bi to mogao biti uzrok bjekstva predaka Petrovića ispred Turaka. Na osnovu izloženog, mogao bi se izvesti zaključak da su preci Petrovića neplanirano napustili Muževice i planinu Njegoš 1465. godine, na što su bili prisiljeni padom Onogošta s okolinom pod tursku vlast.
– (ZAŠTO NJEGOŠ, A NE NJEGUŠ; I VASILIJE RAZLIČITO; Potomci kaluđera Petra utemeljili modernu Crnu Goru) Od Petrovića, iako se on nije prezivao tako, prvi je vladika Danilo svom imenu dodao naziv ''Njegoš'', i to u Moskvi, 1715. godine, što je ponovio i 1732. godine. U svojeručnom zapisu iz 1732. godine, vladika Danilo za sebe kaže: ''Danilü vladika cetinski Negošü voevodičü srübüskoj zemli''.
Karakterisitčno je navesti da su pojedini Petrovići u različitim vremenima i dokumentima upotrebljavali oba naziva. Tako se u jednom pismu crnogorskih glavara ruskoj carici Jelisaveti iz 1742. godine pominju, pored kneza Save Petrovića Njegoša, vladika Danilo i vladika Sava sa istim nazivom Njegoš, da bi na zapisu iz 1745. godine na jednoj ruskoj crkvenoj knjizi namijenjenoj vladici Savi Petroviću pisalo Njegušu, što je, takođe, za sebe ponovio vladika Sava i 1752. godine.
Vasilije Petrović je u svojoj Istoriji Crne Gore, kako navodi Erdeljanović, za pleme naveo samo oblik Njegoš, dok je za vladiku Danila napisao Njeguš. Vladika Petar Prvi, kao i svi njegovi nasljednici su upotrebljavali naziv Njegoš, dok su svoje saplemenike nazivali Njegušima.
Sličnost između naziva Njeguš, Njeguši, Njegoš i Njegoši je uticala na mnoge pisce (Sima Milutinovića, Vuk Karadžića, Milakovića, N. Dučića i druge) te nijesu dovoljno shvatili razlike između navedenih naziva, ili im nijesu pridavali naročitu pažnju, već su ih zamjenjivali, ili čak uporedo pisali u istom redu. Tako je, npr. Dučić, u prvom izdanju svoje ''Crne Gore'' upotrebljavao samo nazive ''Njeguši'', a za vladiku Danila ''Njeguš'', da bi u drugom izdanju ranije nazive zamijenio isključivo sa ''Njegoši'' i ''Njegoš''.

Miljanićevo nekritičko povezivanje Muževica sa precima Petrovića

– (SEOBA MATARUGA) Uporedo sa doseljavanjem drugih porodica, i dužim ili kraćim zadržavanjem u Banjanima, doselili su se i preci Petrovića – Njegoša. Oni su se naselili u Muževicama (tada pripadale Drobnjaku), ispod planine Njegoša, prema predanju, ne mnogo kasnije poslije boja na Kosovu.
– (NEUTEMELJENE TVRDNJE) Izgleda da su odlaskom predaka Petrovića iz Muževica zapuštene kako njihove kuće, tako i crkva, groblje, gustijerne i ostala imovina, što je vremenom sve propalo.
– (Život u Muževicama i seoba na Njeguše) O životu predaka Petrovića u Muževicama nema pisanih podataka, već se o tome može stvoriti pouzdanija slika na osnovu proučavanja drugih bratstava, koja su u to vrijeme živjela na teritoriji Banjana, odnosno tadašnjih Rudina. Tome treba dodati da je mnoge istorijske i druge događaje očuvala izvanredna narodna tradicija, koja je prenošena s koljena na koljeno, a koju su stari gajili i nasljeđivali kao neki zavjetni kult, izjednačavajući je sa najvećom svetinjom.
– NOVE INFORMACIJE: (Život u Muževicama i seoba na Njeguše) Preci Petrovića su na Njegošu, lokacija Lučevi gradac, imali svoje katune pored izvora zvanog Pištalina, мada su koristili i nekoliko drugih izvora. Do naseljavanja Muževica, poslije 1858. godine, zadržali su se ostaci i zidine od koliba, na kom mjestu su Miljanići kasnije gradili svoje katune.
– (BEZ IZVORSKE VODE) Prema predanju, na katunima su preci Petrovića provodili dobar dio godine...
– (SEOBA NA NJEGUŠE) Nije pouzdano utvrđeno kada su preci Petrovića napustili Muževice. Prema predanju, oni su pred nekom silom pobjegli, tako što su sa sobom otjerali stoku, dok su bakarno posuđe i neke druge vrijedne predmete spustili u jednu gustijernu koja tada nije držala vodu, a koju su potom maskirali kako je drugi ne bi mogli pronaći.
– (IME SELA PO POTOKU) Kako je već rečeno preci Petrovića su relativno dugo živjeli mirnim i dosta udobnim životom u Muževicama, ispod planine Njegoša, a veći dio godine i na samoj planini Njegošu, gdje su imali svoje katune. Ako se tome doda da su preci Petrovića, prema ondašnjim procjenama, živjeli bogato, pošto se bogatstvo cijenilo prema broju grla stoke, a uz to vodli trgovinu sa primorskim gradovima, prvenstveno Kotorom – iz kojeg su dobavljali potrebne namirnice, odjeću, obuću, odgovarajući pribor za seoske potrebe – to su Muževice sa planinom Njegošem za pretke Petrovića predstavljale ugodno mjesto za život.
– (PLANOVI VLADIKE DANILA) Istovremeno, preci Petrovića su morali mijenjati i način života, jer su umjesto ustaljenog ritma, gdje su sami gospodarili određenim prostorom, morali savladavati razne prepreke i prilagođavati se drukčijem načinu života, u novonastalim prostornim i vremenskim okolnostima. Vjerovatno su zato žalili i često pominjali velika i prostrana pasišta Njegoša, svoje kuće, crkvu i za ono vrijeme rodne oradnice Muževica, pa su ih po tome tadašnji stanovnici Njeguša i prozvali po planini Njegoš, ispod koje su došli.

C) Miljanićeva kritička analiza veze Punoš – Zlatna Strana

– (U VEZI SA VUKOM BRANKOVIĆEM?) Erdeljanović smatra da je Punoš doselio u Muževice po padu Bosne i Hercegovine, što se ne može prihvatiti kao tačno, jer je Punoš doselio znatno ranije. Erdeljanović, takođe, smatra da je Punoš sa svojim sinovima, a možda i rođacima ili zemljacima, proveo neko duže vrijeme ispod Zlatne strane, prije nego je preselio u Njeguše, jer se na drugi način ne bi tako dugo održalo predanje da je Punoš živio ispod Zlatne strane, kako su izjavljivali njegovi potomci u vrijeme Erdeljanovićevog boravka u Njegušima.
– (RAZLOGA NIJE BILO) Pored toga, saznanjem da je Đurađ Bogutović, djed Heraka Herakovića i Rajiča (Rajka) Pribilovića, još 1399. godine deponovao znatne dragocjenosti u Kotoru, a da je Herak Heraković 1441. godine mogao biti jemac jednom poznatom preduzimaču kod kotorskih trgovaca, ne možemo prihvatiti tvrđenje Erdeljanovića da su Herak i Rajič došli u Njeguše ''po tragu Punoša, pretka Punoševića'', koji je izvjesno vrijeme živio pod Njegošem, ispod Zlatne strane. Ovo tim prije, ne osporavajući eventualne veze između predaka Petrovića i Punoša, odnosno njegovih nasljednika, što je, kao što smo već vidjeli Heraku Herakoviću Kotor bio poznat, a takođe i Njeguši, koji se nalaze iznad Kotora.
– (IME SELA PO POTOKU) Karakteristično je za Punoša i njegove nasljednike da su više vezivani za Zlatnu stranu, nego za planinu Njegoš, iako je Punoš živio u Muževicama, u kojima su živjeli i preci Petrovića. Možda je pri podjeli korišćenja zemljišta Punošu pripadala Zlatna strana i dijelovi Jelovice, da bi preci Petrovića bili usmjereni prema Njegošu, jer u protivnom ne bi mogli saznati zašto su se tako kazivali.

D) Miljanićeva kritika Ristu Kovijaniću

– (U VEZI SA VUKOM BRANKOVIĆEM?) To što se Kovijanić poziva na kazivanje Šobajića da su Brankovići iz Korijenića od Klobuka nije pouzdana garancija, jer je Vukov otac Branko, kao što je poznato, bio sevastokrator u Ohridu, polovinom 14. vijeka
– (RAZLIČITO O VREMENU DOLASKA) Polazeći od predanja, istorijskih zbivanja i logičkog rasuđivanja nijesmo skloni prihvatiti naznačeno vrijeme preseljavanja predaka Petrovića u Njeguše, izrečene kako od strane Erdeljanovića, tako i od Kovijanića. Ovo iz razloga što je morao postojati neki, zaista, veliki uzrok da bi preci Petrovića napustili Muževice i planinu Njegoš, u kojima su imali odlične uslove za život
gdje su morali živjeti u pećini i naseljavati središnje i najniže dijelove Njeguškog polja, koji su u to vrijeme, kako se navodi, predstavljali lužinu i močvaru. Pri tome, kako se iz drugih izvora vidi, nijesu imali boljeg izbora, jer su ostala sela u Njegušima bila naseljena.
– NOVE INFORMACIJE: (RAZLOGA NIJE BILO; UZROK-PAD ONOGOŠTA?) Kovijanić se poziva na narodno predanje, prema kojem su [preci Petrovića – hijerakul] sa sobom odnijeli dragocjenosti (srebrnariju), a bakreno posuđe spustili u dno bunara da bi ga kasnije u povratku ponijeli. Naveo je i podatak iz Ljetopisa bratstva Miljanića ''da je u tom bunaru, kad se htjelo provjeriti ovo narodno kazivanje, nađen samo jedan bakreni sud za vađenje vode''.
Ovdje treba reći da je Kovijanić doslovno naveo narodno predanje, ali nije i izveo adekvatan zaključak. Tačno je da je jedna gustijerna slučajno otkrivena 1925. godine, u kojoj je nađen samo jedan bakarni sud, zapremine oko šest litara, koji je služio za vađenje vode iz gustijerne, što nikom ne daje za pravo da sa sigurnošću tvrdi da je to baš ta gustijerna u koju su preci Petrovića smjestili svoje posuđe. Ovo utoliko prije što i dalje postoji vjerovanje da prava gustijerna ni do danas nije otkrivena.
Međutim, ne isključuje se mogućnost da se preci Petrovića, poslije smještaja u Njegušima, nijesu povratili za svoje posuđe i ponijeli ga u Njeguše, jer Muževice nijesu beskrajno udaljene od Njeguša. [...] Do otkrivanja se više dolazi slučajno, ili sa željom da se na podesnoj lokaciji izgradi nova gustijerna, što je bio slučaj i sa ovom, otkrivenom 1925. godine.

E) Miljanićeva kritika Andriji Luburiću

– (U VEZI SA VUKOM BRANKOVIĆEM?; VEZE PETROVIĆA I CEROVIĆA) Da li je između predaka Petrovića i Cerovića bilo kakvih srodničkih veza, takođe nije utvrđeno – od negiranja bilo kakvih veza od strane Luburića, do postojanja bliskih veza, što su tvrdili kako Cerovići tako i Petrovići – Njegoši. Negiranje bilo kakvih veza i vremena zajedničkog doseljavanja od strane Luburića nema pouzdanih dokaza, jer je bliža ili dalja srodnička veza mogla postojati, kao što se i mogla uspostaviti u vrijeme zajedničkog življenja u neposrednoj blizini na teritoriji Rudina.
To što dosadašnja istraživanja nijesu mogla razriješiti to pitanje, izuzev nagađanja ili vlastitog mišljenja, ne daje za pravo Luburiću da tako zaključuje. [...] Pored toga, Luburić priznaje da o dalekoj prošlosti Cerovića nema podataka, te da se najstariji Cerović (Sekule) javlja tek u drugoj polovini 16. vijeka i da se misli da je bio vojvoda. Ovim se, kao što se vidi, ne isključuje mogućnost da Cerovići nijesu doselili iz Bosne i u 14. vijeku i da između njih i predaka Petrovića nije postojala, ili je uspostavljena, prijateljska veza,...
– (''ŠPANJOLICA'' POKOSILA MLADEŽ) Neshvatljivo je kako je Erdeljanović prihvatio mišljenje Luburića da ''u kraljevima oko planine Njegoša nema o tome nikakvih tragova, ni u čemu niti kod ikoga'', u dijelu u kojem se govori da li su preci Petrovića stanovali ispod planine Njegoš. U knjizi nešto dalje Erdeljanović navodi riječi Luburića iz kojih se može zaključiti da su Muževice naseljene tek 1858. godine, te da do tog vremena nije bilo stalnog naselja, izuzev ''možda su samo privremeno stanovale tu kadgod kakve izbjeglice''. Nasuprot Luburiću, Svetozar Tomić, prilikom nabrajanja crkvi i crkvina u Banjanima kaže: ''Crkvine su jedna u Muževicama (negdašnja saborna crkva), jedna na Rusenovićima i jedna u Podljuti''.
– (OLAKO NEGIRANJE) Iako se mišljenje Ninkovića, da bi Herak Misalić mogao biti rodonačelnik Herakovića ne može prihvatiti, takođe se ne može olako prihvatiti ni negiranje svega toga od strane Luburića.
– Nažalost, nadgrobna ploča kod crkve sv. Save na Počivalima ubrzo je izlomljena od strane neupućenih graditelja novih grobnica, te je nije mogao vidjeti ni Luburić prilikom posjete crkvi.
– NOVE INFORMACIJE: (NA GROBLJU NEMA OZNAKA) Povezano sa ovim pitanjima, a na osnovu tragova od izgrađenih kuća, groblja, crkve i gustijerni moglo bi se zaključiti da nije u pravu Luburić ni kada kaže: ''Ako su oni (misli se na Heraka i Rajića, V. M.) možda neko vrijeme i stanovali pod planinom Njegoš, to je moglo biti samo privremeno i trajati kratko''. Da li bi preci Petrovića za to ''kratko vrijeme'' mogli uraditi sve to i da li bi kod njih postojao takav interes. Naravno, na osnovu izloženog, slijedio bi negativan odgovor.
– NOVE INFORMACIJE: (SLAVE I PRISLUGE) Navedeni podaci utiču, naravno do izvjesne granice, da se tako lako ne može odbaciti zaključak Leontija Ninkovića da između Heraka Misalića i predaka Petrovića postoji neka veza, kao što je to bez dovoljno argumenata učinilo Luburić. Nije isljučeno da Herak Misalić nije bio brat, ili neki bliski rod Bogutov, za čijeg sina Đurađa je Kovijanić našao podatke u Kotorskom arhivu. Možda je bilo i drugih nadgrobnih spomenika i natpisa na njima, te da su ranije polomljeni, kao i ovaj o kom je riječ. Da Ninković slučajno nije pronašao ovaj nadgrobni spomenik, sigurno je da se ni za njega sada ne bi znalo. Možda bi neka dalja istraživanja u tom pravcu značajnije rasvijetlila ovo pitanje.

F) Miljanićeva kritika Milovanu Đilasu

– (ĐILASOVE ZABLUDE) To što su raniji autori postupali tako donekle se može i shvatiti, što ne važi za savremenije, među kojima se nalazio i Milovan Đilas, koji je u svojoj knjizi “Njegoš”, kada govori o vladici Radu, na jednom mjestu kazao: “Ali se tačno ne zna zbog čega je uzeo dodatak Njegoš, a ne Njeguš, kao što bi trebalo prema imenu njegovog plemena i najužeg zavičaja. Biće da je to preuzeo od strica, vladike Petra, koji je katkada uz svoje prezime dodavao Njegoš, a ne Njeguš, valjda da bi se razlikovao od ostalih Njeguša, a ponajprije radi toga što se tako zvao i legendarni rodonačelnik plemena – vojvoda Njegoš, i što se držalo da se pleme neguško doselilo u 16. vijeku ispod Hercegovačke planine Njegoša''.
Šta je navedenim Đilas, zaista, htio reći teško je odgonetnuti, jer je nemoguće povjerovati da njemu nijesu poznate činjenice o kojima govori: da ''dodatak Njegoš'' nije birao vladika Rade, niti on potiče od vladike Petra, već od vladike Danila; da istorijski nije potvrđeno da je postojao ''vojvoda Njegoš'', da se pleme njeguško nije doselilo u 16. vijeku ispod hercegovačke planine Njegoša, već samo nekoliko porodica i to u 15. vijeku, a da je pleme njeguško postojalo ranije i slično.
Istina, nije cilj ovih redova da se polemiše sa Đilasom već, prvenstveno, da se ukaže na različita mišljenja koja dosežu do našeg vremena, a da se i ne govori kakva su ona bila u bližoj ili daljoj prošlosti. [...]

G) Krsna slava Petrovića Njegoša i crkva Sv. Save u Počivalama

– (NA GROBLJU NEMA OZNAKA) Međutim, moglo bi se postaviti i pitanje – zašto u groblju u Muževicama nije bilo nadgrobnih spomenika, niti nekih izrazitijih oznaka, ako su preci Petrovića ovdje duže živjeli? Pri odgovoru na ovo pitanje moglo bi se reći da su, vjerovatno u tom groblju sahranjivane manje značajnije osobe, a da su ostali sahranjivani negdje drugo, pa možda baš i kod crkve sv. Save, na Počivalima. Iako će izgledati neshvatljivo, slično su postupali i Miljanići iz Muževica sve do 1918. godine, koji su neke umrle sahranjivali u ovom groblju, a ostale kod svoje crkve u Klenju, koja je od Muževica nešto udaljenija u odnosu na crkvu sv. Save na Počivalima. Obje crkve se nalaze u istom pravcu, na udaljenosti oko dva sata brzog hoda od Muževica, pri čemu je trebalo preći preko planine Jelovice. No, sve to, pa i ružna zimska vremena, skopčana čak sa životnim opasnostima zbog vremenskih nepogoda, nijesu sprječavale Miljaniće da desetinama godina vrše takve obrede.
– (SLAVE I PRISLUGE) U prilog tezi da su preci Petrovića svoje značajnije ličnosti sahranjivali, možda, baš kod crkve sv. Save na Počivalima ide i činjenica što su preci Herakovića i Rajičevića, pored slave Đurđevdana, kako izgleda, prisluživali sv. Savu, što navodi Erdeljanović, na osnovu razgovora sa većim brojem ljudi iz Njeguša. [...] [...] to nije spriječilo Popoviće da, umjesto te prisluge, prihvate drugu i to baš sv. Savu. Za takvu izmjenu Popovići su tada, nesumnjivo, imali neke svoje razloge. Da li su to učinili zbog toga što se bila pojavila neka zarazna bolest, kako se govorilo u kraju, da li su prevladala razna proročanska predviđanja, ili neki predosjećaj u odnosu na svoju staru prislavu i crkvu sv. Save na Počivalima, nije poznato, ali su Popovići to svojevoljno učinili i do danas održali.

H) Njegoši i vizija o srpskom narodu

– (PLANOVI VLADIKE DANILA) Zato nije čudo što je vladika Danilo svom imenu dodao naziv Njegoš, jer je i preko toga nastojao da ostvari neke svoje zamisli: želio je da u očima Rusa naglasi svoje srpsko, i to plemićko porijeklo; da svima stavi do znanja da su njegovi živjeli u Hercegovini, koja graniči sa Crnom Gorom, kao i da istakne perspektivnu mogućnost da se u pogodnom trenutku stavi na čelo pokreta srpskog naroda, prvenstvo onog u Hercegovini, nazivajući sebe ''voevodičü srübüskoi zemli''.
Bez sumnje, ovim je htio da kod Rusa uzdigne ugled Crne Gore i svoje lični, da skrene veću pažnju ne samo na Crnu Goru, već i porobljeni srpski narod. Zato nije isključeno da tom prilikom nije razgovarano i o mogućnostima njegovog stavljanja na čelo pokreta srpskog naroda, ukoliko do takvog pokreta dođe.
Dodajući svom imenu naziv Njegoš, a ne Njeguš, vladika Danilo je, pored uticaja kod Rusa, želio da izdigne svoj uži rod iznad ostalih Njeguša i tako stvori veći uticaj, ne samo kod njih i u Crnoj Gori, već i u Hercegovini, za koju je dijelom vezivao svoje porijeklo i u pravcu koje je Crna Gora bila orijentisana zbog mnogih prirodnih i društvenih sličnosti, kao i obostranih interesa. [...]
– (SAMOLjUBLJE PETROVIĆA?) Erdeljanović smatra, i sigurno nije daleko od istine, da je samoljublje natjeralo dinastiju Petrović da svoje prezime vezuje samo za ogranak koji je potekao od ''kaluđera Petra'', čime su stavili do znanja da su ''jedino oni pravi Petrovići''.
Na taj način se prezime Petrović svelo samo na potomke kaluđera Petra i njegovog sina Šćepca Kaluđerova iako se zna da je u to vrijeme bilo više porodica koje su imale prezime Petrović, pošto su svi vodili porijeklo od Petra Šćepanova, pradjeda kaluđera Petra.
No, sve to nije sprečavalo nasljednike dinastije Petrović Njegoš da umješnošću, upotrebom sile pod okriljem položaja, hrabrošću dostojnom divljenju, kao i svojim izvanrednim umnim sposobnostima, steknu takvu prednost i neosporan autoritet, čime su nadmašili svoje sunarodnike i osigurali slavu, ne samo u Crnoj Gori, već daleko izvan njenih granica.
__________________________________________

Rad Vojislava Miljanića ima izuzetnu vrednost. Autor je pokušao detaljnije ispitati vezu ''Muževice (planina Njegoš) – Herakovići-Petrovići'' i pritom je izneo više slabo poznatih pojedinosti o predelu ispod planine Njegoš.
Kritike namenjene Erdeljanoviću, Luburiću, Kovijaniću, Đilasu su, po mojoj oceni, izvrsne i upravo zbog toga sliku remeti nepojmljiva Miljanićeva kontradiktorno-nekritička tendencija dokazivanja da preci Petrovića potiču iz Muževica premda za tako nešto apsolutno čvrsti dokazi ne postoje. Miljanić se, osim toga, često služi nekakvim ''narodnim predanjima'' kao izvorom za svoje argumente ne navodeći, pritom, od koga ih je i gde slušao, mada postoje naznake da se služio predanjima iz svog bratstva i izvesnog «Ljetopisa bratstva Miljanića».
Čini mi se (možda grešim) da je Miljanić najviše kritikovao Andriju Luburića i da suština Miljanićeve filosofije možda upravo leži u rečenici «Iako se mišljenje Ninkovića, da bi Herak Misalić mogao biti rodonačelnik [njeguških] Herakovića ne može prihvatiti, takođe se ne može olako prihvatiti ni negiranje svega toga od strane Luburića».
Iz svega ovoga izvlačim zaključak da se Miljanić odista služio dubokom kritičkom opreznošću ali da ju je upotrebio za subjektivnu nameru da poveže pretke Petrovića Njegoša sa Muževicama.

 

[15.IX 2012.: u dogledno vreme sledi pokušaj drug(ačij)e analize Miljanićevog rada]

 

2. http://en.wikipedia.org/wiki/Petrovi%C4%87-Njego%C5%A1_family_tree

Verovatno da je Risto Kovijanić pronašao (ili hipotetički rekonstruisao) više braće od stričeva Heraka Herakovića. Na gornjem linku data je pregledna porodična loza Bogutovića-Herakovića gde se spominju unuci Đurađa Bogutovića: Pribo (Pribil ili Pribislav) Vukašinov, Vlatko (ili Ratko) Vukašinov, Luka Pribislavov, Jovko Radinojev, Pribil Vukšić, Vukac Radinojev, Herak Herakov. Ne znam odakle Miljaniću Rajič (ili Rajko) Pribilović kada se (za sada) zna da je Pribil imao samo sina Luku. No, sve je moguće. [15.IX 2012.: trebalo bi u celosti da pročitam Kovijanićeve radove; do sada sam se služio delimičnim tekstovima]
Iz priloženog se može videti i odakle je rodbinska veza između Karađorđevića i Herakovića-Petrovića: kćerka Nikole I Petrovića, Ljubica ''Zorka'', bila je supruga Petra I Krađorđevića i majka kralja Aleksandra I Karađorđevića. [15.IX 2012.: postoji, čini mi se, i jedna verzija nekakvog povezivanja rodoslova predaka Karađorđevića i Petrovića a ono se otprilike svodi, izgleda, na zajedničko poreklo ove dve loze.]

3. Problematika Herak – Hercegovina

Pojava tendencioznog isticanja herecegovačkog porekla predaka Petrovića Njegoša iz nedovoljno ispitanog «narodnog predanja» o seobi preko Gatačkog polja i od strane pojedinih istoričara (Milana Karanovića, Vida Vuletića-Vukasovića, Lazara Tomanovića, Sima Milutinovića Sarajlije, Alekse Ivića koji je u "O prvoj srpskoj seobi u Žumberak", Zagreb, 1920., na 8. strani neprovereno povezao Herakoviće iz Čarađa pod Orlinom sa Herakovićima sa Njeguša,...) s kraja XIX i početka XX veka (ali i kasnije), zahteva dugačko i detaljno ispitivanje, tako da ću ovde samo ukratko naznačiti nekoliko stvari [15.IX 2012.: ovo bi trebalo predstavljati ustvari neku vrstu pokušaja iznalaženja tokova određenih procesa unutar (pseudo)istoriografije; dakle, isključivo je reč o mom pretpostavljanju stanja stvari]:

Pošto je planina Njegoš nekada davno administrativno pripadala istočnom delu Hercegovine, a pošto Heraka i Raiča narodno predanje često vezuje za planinu Njegoš, rani autori su zbog toga pisali da je Heraku i Raiču poreklo ''hercegovačko''. Kada je planina Njegoš kasnije pripala Crnoj Gori, autori su ostali pri tvrdnji da su Herak i Raič poreklom iz ''Hercegovine'' ne objašnjavajući da pripadanje Hercegovini onda nije isto što pripadanje Hercegovini sada. Tako je nastalo netačno mišljenje da Herakovići-Petrovići potiču negde između Bileće i Neretve.
Otkrićem nadgrobnih spomenika kod Stolca i na njima zapise imena nekoliko srednjevekovnih Herakovića i Heraka (koji, po svemu sudeći, nemaju veze sa njeguškim Herakovićima), automatski se zaključilo da preci Petrovića potiču sa reke Neretve. Ovaj netačni zaključak verovatno [28.IX 2012.: možda, ali pod pretpostavkom da je Sarajlija znao za npr. predanje o bjelojevićkom poreklu Petrovića, tj. da je to predanje uopšte i postojalo na početku XIX veka; ili da je bio upoznat sa srednjevekovnim natpisima i sl. (?)] je dao povoda Simi Milutinoviću Sarajliji (''Priručni leksikon'', Zagreb 1967.; 3. prerađeno i prošireno izdanje; nakladni zavod ''Znanje'', Zagreb; za izdavača: inž. Bruno Pekota; 596.str.: «[...] (Sarajevo, 3. X 1791 – Bgd, 30. XII 1847), književnik. Lutalac, nemirna i nesređena temperamenta, zagonetna karaktera, romantik, rodoljub, talentiran ali nedorečen pjesnik. [...]». Objavio 1835. god. istoriju Crne Gore) da izmisli termin «Herača». J. Erdeljanović ''Stara Crna Gora'', 413.str.: «Sima Milutinović veli za vladiku Danila, da je ''рођенъ у Нěгуше... одъ братства Херачкога или Хераковићахъ, кои су се ту населили по узећу Хераче (Херцеговине) Турцыма; […] ''» – iz ovako formulisane rečenice vidi se da je «Herača» za Milutinovića predstavljala sinonim za Hercegovinu.
Da li je Herača trebala označavati tobožnju ''Herakovu zemlju'' (zemlju Herakovića) ili nešto drugo ? Pitanje oko misteriozne Herače ostaje otvoreno pogotovo što su Turci u svojim defterima Hercegovinu nazivali Hersek.

4. Erakovina – zemlja u Vrbi (Njeguši)

J. Erdeljanović «Stara Crna Gora», 382.str.: o selu Vrbi koje se nalazi pored sela Herakovića, Rajićevića, Malog Zalaza itd.:
«Na jugu je od sela Gornje Polje, u kome su manji delovi: Duboki Do, pomenuti Rinač – do Carevine (tako nazvane, vele, ''što su dobre zemlje''), Velje Njive, Vitovine, Žutkovine (nazvane po Žutkoviću-Rajićeviću, čije su bile pa ih prodao Vrbljaninu), Erakovina (bila svojina Erakovića), Serdarice, Pred-Knež-do […]».
Da li je ovaj toponim – Erakovina – zajedno sa već poznatim selom Herakovićima (centralni deo Njeguša), dokaz postojanja osoba sa prezimenom (H)eraković koje su živele pre formiranja Petrovića i Radonjića?

(November 30, 2008 02:14AM)

Heraci, Erakovići, Herakovići i Eraci u Hrvatskoj

Veoma značajno štivo za istraživače rodoslovlja predstavlja «Leksik prezimena SR Hrvatske». Leksik je sačinjen na osnovu popisa iz 1948. godine. Iz njega se, nažalost, ne mogu saznati direktna obiteljska (porodična) kretanja, pojedinci i istorijat jer je Leksik prvenstveno okrenut rasprostranjenosti i brojčanom stanju prezimena, ali i kao takav daje važan uvid o tome gde se koje prezime nalazilo 1948. godine.
Prvo je navedeno mesto življenja, zatim broj koji označava broj ljudi, a potom u zagradama broj koji označava koliko je obitelji (kućanstva). Crtica u zagradi valjda označava da su osobe tog prezimena podstanari ili tako nešto. [15.IX 2012.: zahvaljujem sal_mirabilis-u sa www.forum.hr na dostavljenim podacima]

ERAKOVIĆ
Beli Manastir 3 (1);
Bratiškovci (Šibenik) 76 (11);
Cabuna (Virovitica) 30 (;
Cabuna Nova (Virovitica) 2 (1);
Četvrtkovac (Petrinja) 1 (-);
Dubrovnik 3 (1);
Galovac (Bjelovar) 1 (-);
Gornji Andrijevci (Slavonski Brod) 1 (-);
Kanjane (Drniš) 6 (1);
Kostajnica 1 (1);
Kričke (Drniš) 4 (1);
Međare (Šibenik) 3 (1);
Miočić (Drniš) 5 (1);
Osijek 6 (1);
Radonja Luka (Petrinja) 20 (5);
Roždanik (Novska) 1 (-);
Sibinj (Slavonski Brod) 11 (2), 2 (-);
Siverić (Drniš) 1 (-);
Sjeverovac (Petrinja) 1 (1);
Split 1 (-);
Sivnica (Kostajnica) 22 (6);
Štikovo (Drniš) 112 (17);
Tepljuh (Drniš) 1 (-);
Vinkovačko Novo Selo (Vinkovci) 7 (1);
Vinkovci 1 (1);
Zagrađe (Slavonski Brod) 20 (5).

ERAK
Benkovac 1 (1);
Bijele Vode (Glina) 16 (4);
Danilo Gornje (Šibenik) 50 (10);
Dubica (Kostajnica) 4 (1);
Dubrava (Šibenik) 4 (1);
Duga Resa (Karlovac) 14 (3);
Kaštel Novi (Split) 4 (1);
Knin 1 (1);
Ličko Lešće (Otočac) 8 (2);
Lošinj Mali (Cres-Lošinj) 1 (-);
Male Sesvete (Križevci) 2 (-);
Metković 5 (1);
Moslavački Krčenik (Donji Miholjac) 3 (-);
Nijemci (Vinkovci) 6 (1);
Osijek 1 (1);
Pakoštane (Zadar) 2 (-);
Pirovac (Šibenik) 68 (19), 5 (-);
Plina Istočna (Metković) 56 (11);
Podlabin (Labin) 3 (1);
Podravlje (Osijek) 2 (-);
Pula 1 (-);
Sinac (Otočac) 1 (-);
Sisak 1 (-);
Split 4 (1), 1 (-);
Šarića Struga (Metković) 4 (2);
Šibenik 35 (7);
Tijesno (Šibenik) 1 (1);
Varaždin 1 (1);
Veliko Brdo (Kutina) 1 (-);
Vodice (Šibenik) 3 (1);
Zagreb 24 (10), 3 (-).

ERAKA
Paunovac (Koprivnica) 1 (-);

HERAKOVIĆ
Bjelovar 6 (2);
Budinjak (Jastrebarsko) 9 (1);
Cerovica (Jastrebarsko) 17 (3);
Draga (Jastrebarsko) 4 (3);
Đurašini (Jastrebarsko) 13 (4);
Glušinja (Jastrebarsko) 2 (1);
Ilok (Vukovar) 11 (2);
Jastrebarsko 1 (1);
Kloštar Ivanić (Čazma) 2 (-);
Križevci 2 (1);
Malo Korenovo (Bjelovar) 3 (1);
Novoselo (Jastrebarsko) 24 (5);
Osunja (Jastrebarsko) 1 (-);
Rijeka 2 (1);
Samobor 2 (1);
Slavonska Požega 7 (2);
Starigrad (Jastrebarsko) 8 (2);
Strmac (Jastrebarsko) 5 (1);
Vranjak (Jastrebarsko) 2 (-);
Zagreb 3 (1), 2 (-).

HERAK
Belanovo Selo (Ludbreg) 3 (1);
Belišće (Valpovo) 1 (-);
Bjelovar 1 (1);
Brašljevica (Karlovac) 27 (5);
Budaševo (Sisak) 4 (1);
Čavle (Rijeka) 1 (-);
Čukovec (Ludbreg) 1 (-);
Dančulovići (Karlovac) 5 (1);
Daruvar 2 (1);
Duga Rijeka (Ludbreg) 2 (1);
Fuškulin (Poreč) 2 (1);
Gora (Petrinja) 18 (4), 1 (-);
Goričanovec (Krapina) 1 (-);
Grabrovnica (Đurđevac) 6 (1);
Grdak (Koprivnica) 7 (1);
Gredenec (Krapina) 68 (11);
Heraki (Poreč) 31 (6);
Ivančec (Ludbreg) 14 (3);
Ivanovec (Čakovec) 12 (4), 2 (-);
Ivanska (Bjelovar) 2 (1), 1 (-);
Jasenovica (Poreč) 7 (1);
Kloštar (Đurđevac) 2 (1);
Kloštar (Poreč) 6 (1);
Koprivnička Rijeka (Koprivnica) 2 (1), 2 (-);
Krapina 1 (1);
Letovanić (Sisak) 19 (7), 4 (-);
Mali Grabičani (Koprivnica) 1 (-);
Marčana (Pula) 1 (-);
Mihovljan (Zlatar) 3 (1);
Motovun (Pazin) 1 (1);
Mušalež (Poreč) 3 (1);
Novi Bošnjani (Križevci) 1 (-);
Novo Belišće (Valpovo) 2 (1);
Opatija 1 (1);
Pajari (Poreč) 15 (6);
Paunovac (Koprivnica) 2 (-);
Pazin 5 (1);
Perini (Poreč) 8 (1);
Podlužan (Čazma) 1 (-);
Poreč 4 (2), 1 (-);
Preska (Dugo Selo) 2 (1);
Radoboj (Krapina) 2 (1);
Raša (Labin) 2 (2);
Rijeka 2 (1), 2 (-);
Rovinj 9 (2);
Rugvica (Dugo Selo) 2 (1);
Samobor 1 (1);
Selina (Poreč) 16 (3);
Stranići (Poreč) 3 (1);
Strašnik (Petrinja) 2 (1);
Stuparje (Krapina) 1 (-);
Sveti Ivan Žabno (Križevci) 2 (1);
Sveti Lovreč (Poreč) 43 (11);
Šemnica (Krapina) 18 (2);
Šemnica Gornja (Krapina) 9 (2);
Šemnica (Zlatar) 74 (10);
Špišić-Bukovica (Virovitica) 2 (1);
Štefanec (Čakovec) 3 (1);
Varaždin 1 (1);
Velika Rasinica (Ludbreg) 2 (1);
Veliki Grabičani (Koprivnica) 39 (9), 1 (-);
Veliki Poganac (Koprivnica) 6 (1), 1 (-);
Vezišće (Čazma) 1 (-);
Vinkovci 4 (1);
Vinkovec (Vrbovec) 15 (4);
Virovitica 1 (1);
Vrhovac (Koprivnica) 5 (2), 1 (-);
Zagreb 67 (23), 7 (-).

SZABO-HERAK
Zagreb 1 (1), 2 (-).

VUKOV-HERAK
Zlarin (Šibenik) 4 (2).
 

[8.X 2012.: u dogledno vreme trebalo bi da dođem do podataka za prezimena Jerak i Horak]

__________________________________________
 
Iz ovog popisa se može izračunati koliko je na prostoru Hrvatske 1948. godine bilo popisanih osoba sa prezimenom/prezimenima (H)erak(ović). Nisam računao brojke u zagradama:
Eraka: 1, Szabo-Herak: 3, Vukov-Herak: 4, Heraković: 126, Erak: 336, Eraković: 342, Herak: 650.

Ukupno, dakle:
1+3+4+126+336+342+650 = 1462.

U procentima to iznosi:
Herak......................44.46% (44.94%)
Eraković...................23.39%
Erak........................22.98% (23.05%)
Heraković.................8.62%

Ako se prezimena Szabo-Herak i Vukov-Herak svrstaju pod prezime Herak onda se dobija procenat od 44.94%, a ukoliko pretpostavimo da je greškom slučajno napisano «Eraka» umesto Erak procenat je 23.05%.

Treba obratiti pažnju na zanimljiv podatak da kod Poreča (na Istri – zapadna Hrvatska) postoji mesto Heraki. Verovatno su ga osnovali Heraci kojih, pretpostavljam, i danas ima u tom mestu.
___________________________________________

[8.X 2012.:] 
Linkovi http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-jerak , http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-horak , http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-herak , http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-erak , http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-herakovic i http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-erakovic  daju pregledno urađenu geografsku rasprostranjenost za svako prezime (sa današnjim stanjem i sa stanjem iz 50-ih god. XX veka) i ovom prilikom zahvaljujem autorima na tome kao i na kraćim propratnim informacijama.
 

1. Jerak: «Prezime Jerak nose Hrvati, najvećim dijelom iz okolice Zadra. U prošlih sto godina rođeno ih je razmjerno najviše u Debeljaku kraj Zadra, gdje se svaki deseti stanovnik prezivao Jerak. U Hrvatskoj danas živi oko sto Jeraka u oko dvadesetpet domaćinstava. Podjednako ih je bilo i sredinom prošlog stoljeća.»
2. Horak: «Prezime Horak većinom nose Hrvati, dobrim dijelom iz Grubišnog Polja, a prema nekim izvorima iz Češke. Često su i Česi (također iz Grubišnog Polja) te vrlo rijetko i Mađari. U prošlih sto godina rođeno ih je razmjerno najviše u Ivanovom Selu kraj Grubišnog Polja, gdje se svaki pedeseti stanovnik prezivao Horak. U Hrvatskoj danas živi oko tristo Horaka u više od stodvadeset domaćinstava. Podjednako ih je bilo i sredinom prošlog stoljeća.»
3. Herak: «Prezime Herak u pravilu nose Hrvati, većim dijelom iz okolice Krapine, a rijetko i Srbi (iz okolice Koprivnice). Prema nekim izvorima potječu iz Istre, Žumberka te Senja. U prošlih sto godina rođeno ih je razmjerno najviše u Gredencu kraj Pregrade, gdje se svaki četvrti stanovnik prezivao Herak. U Hrvatskoj danas živi oko šesto Heraka u više od dvjesto domaćinstava. Podjednako ih je bilo i sredinom prošlog stoljeća.»
4. Erak: «Prezime Erak u pravilu nose Hrvati, većim dijelom iz Ploča, a prema nekim izvorima iz okolice Šibenika. Vrlo rijetko su i Srbi. U prošlih sto godina rođeno ih je razmjerno najviše u Danbilu kraj Šibenika, gdje se svaki deseti stanovnik prezivao Erak. U Hrvatskoj danas živi oko četiristo Eraka u oko stošezdeset domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno tristo, pa se njihov broj do danas povećao za jednu trećinu.

Najveća migracija Eraka u prošlom stoljeću zabilježena je iz Šibenika u Zagreb.»
5. Heraković: «Herakovići su Hrvati, najvećim dijelom iz Samobora. Razmjerno najviše Herakovića u proteklih sto godina rođeno je u Cerovici kraj Samobora, gdje se svaki treći stanovnik prezivao Heraković. U Hrvatskoj danas živi oko sto Herakovića u oko četrdeset domaćinstava. Podjednako ih je bilo i sredinom prošlog stoljeća.
Najveća dva migracijska pravca Herakovića u prošlom stoljeću zabilježena su iz Samobora u Zagreb te iz Brežica (Slovenija) u Samobor.»
6. Eraković: «Erakovići su pretežito Srbi, dobrim dijelom iz okolice Skradina (Bratiškovci) i Knina (Štikovo) a također kao Srba ima ih na području Banovine često su i Hrvati iz Slavonskog Broda. Razmjerno najviše Erakovića u proteklih sto godina rođeno je u Štikovu kraj Knina, gdje se svaki deseti stanovnik prezivao Eraković. U Hrvatskoj danas živi oko dvjesto Erakovića u više od šezdesetpet domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno tristo, pa se njihov broj do danas gotovo prepolovio.»

(December 01, 2008 01:45AM)

 

Erakovići Slavonskog Broda

4. X 2008. dobio sam jedno pismo od gospodina Darka Erakovića iz Slavonskog Broda. U njemu, o Erakovićima iz okoline S. Broda, između ostalog stoji:

«[…] Naše prezime je u Sibinju već negdje 4 stoljeća. U Gornjim Andrijevcima nema Erakovića, a u Sibinju ima 5 familija koji su susjedi ali nismo u srodstvu. U Slavonskom Brodu imam strica. Svi smo rimokatolici i starosjedioci (šokci) u Sibinju. Djedovi su se zvali Gašpar, Leonardo, Marin i sestre Lucija, Eva i Marija. Pradjed se zvao Antun, ali nisam do sada istraživao porijeklo. Po svemu sudeći porijeklo vodi iz Crne Gore, mislim. […]»

Iz pisma se vidi da u Sibinju (par kilometara severozapadno od Broda) živi više familija Erakovića od kojih neke, po Darkovoj priči, nisu u međusobnom srodstvu. Nadam se da će vreme doneti još novih informacija.

(December 01, 2008 00:53AM)

 

Herakovići: Senj-Žumberak

Ovde sam već ranije pisao o Herakovićima iz okoline Žumberka. Spomenuo sam i Herakoviće-plemiće iz knjige Envera Ljubovića «Grbovnik Gacke, Krbave, Like, Senja i Vinodola». Novi momenat je što sam pronašao opširnije izvode upravo iz Ljubovićevih knjiga.
Na novootvorenom sajtu www.cro-eu.com administrator Marica je iznela nekoliko vrednih tekstova o hrvatskim prezimenima. 1. listopada 2008. na internet je stavila sledeći tekst (podvučene i istaknute reči su u izvoru): http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=741.0 :

«HERAKOVIĆ
[…]
Uskočki je vojvoda Ivan Heraković, zbog vojnih zasluga u borbi protiv Turaka na prostoru Primorske vojne krajine, od cara Maksimilijana II. dobio carsko plemstvo i grb u Beču, 5. kolovoza 1569. godine.
Istodobno s Ivanom Herakovićem, carsko su plemstvo i grb dobili uskočke vojvode: Juraj Batalović, Silvester Jurić, Vuksan Marinković i Radman Vučetić.
Plemstvo i grb dobili su zbog iznimnih zasluga u obrani prostora Senjske kapetanije od Turaka i revnosti u obavljanju vojničke službe. Vojnička se služba posebice njegovala u ovoj uskočkoj obitelji, čiji su članovi obnašali i dužnost vojvode senjskih uskoka, koja je bila nasljedna i samo su odabrani i dokazano hrabri u mnogim ratovima mogli obnašati vojvodsku čast i dužnost.
Živjeli su u Senju i bili članovi senjske vojne posade. Nakon završetka Uskočkog rata i potpisivanja mira u Madridu 1617. godine, mnoge su uskočke obitelji morale, prema odlukama toga mira, napustiti Senj i naseliti se što dalje od uskočkoga Senja.
Obitelj Heraković najprije se doselila u Liku, a zatim u Žumberak, gdje i danas žive potomci ove poznate senjske uskočke i časničke obitelji.
U bitci kod Jurjevih stijena kod Otočca sudjelovali su i žumberački uskoci pod zapovjedništvom krajiškog kapetana Petra Zrinskog. Žumberački uskoci zvali su se mazoli. Petar Zrinski obnašao je službu kapetana žumberačkih uskoka, a u njegovo je vrijeme sastavljen i napisan žumberački urbar, tj. popis naselja i zemlje cijeloga zapadnog dijela Žumberka.
Danas žive u Novom Selu Žumberačkom, Velikoj Rakovici, Svetoj Nedelji; u novije vrijeme u Samoboru i Zagrebu, a jedan se ogranak obitelji naselio u Srijem i Bačku.

LITERATURA:
Bojničić, 1899., 113., T 62.
Ljubović Enver, 1998.,81.
Ljubović Enver, 2001., 82.
Ljubović Enver, 2003., 122. -123.»

Iz ovoga se vidi da su senjski Herakovići isto što i Herakovići iz Žumberka.

____________________________________________

 

[27.IX 2012.:]

CRO-eu.com > Hrvatska > Prezimena u Hrvatskoj > H > Heraković > www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=2266.0

Marica (20. prosinac 2010., 00:10:39):

 

«† Tomo Heraković, c. kr. satnik u mirovini preminuo je u Mrzlo Polju dana 20. rujna 1877.
Više o Mrzlom Polju > http://www.mojzumberak.com/Sacro_info/_upa_Mrzlo_Polje/_upa_mrzlo_polje.html »

(June 30, 2009 07:28AM)

 

www.forum.hr/showthread.php?t=325757&page=3 - Forum.hr > Društvo > Društvene znanosti > Povijest i povijesne teme > Uskoci, 3. strana (godinu i prez-ime sam istakao):

Vladislav (14.IV 2008., 19:01): Kao prvo Peroj su naselili Srbi iz Crne gore 1657 u malom broju (par stotina) ,a Zumberak je brojniji sa par hiljada sizmatika.U Zumberku su 1750 bila samo dva pravoslavna svestenika rodjena braca Marko i Teodor i djakon Janko (sinovac) iz porodice Pruscevica (Prusac) ,ova dvojica svestenika umiru brzo jedan za drugim i u Zumberku borave gomirski kaludjeri Gavrilo Musulin i Makarije Visnjic koje je major Pecinger protjerao.A Janka Prusca je okovao pa ga kao prostog zlocinca posalje pod strazom u Karlovac.A evo i nekih pravosalvnih koji su 1758 odbili preci na uniju : Gavrilo Brdar, Janko Ognjanovic, Jovica Zivkovic,Marko Radjenovic, Damjan Kordic, Perica Vukasovic, Jovan Sajatovic, Mijajlo Predojevic, Stojan Djurovic, Jovica Paunovic, Jovan Ranilovic, Janko Blagojevic, Janko Erak, Stojan Vranjesevic, Ive Danculovic,itd,itd...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
 
http://istorijabalkana.yuku.com/topic/938/ljudi-jedno-pitanje?page=2#.UGTZm2MoHCM - Istorija Balkana > Etnologija i Antropologija > ljudi, jedno pitanje > 2. strana:

bukovcan (19.IV 2004., 22:32): «[...] herak - prezime erak se cesto moze naci na sirem priobalnom prostoru izmedju zadra i sibenika,posebno u debeljaku i pirovcu (koliko se sjecam).»
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
 
http://www.forum.hr/archive/index.php/t-93460-p-2.html

http://195.29.89.52/showthread.php?t=93460&page=21 (Forum.hr > Društvo > Društvene znanosti > Povijest i povijesne teme > Prezimena, 21. strana) – Ovde je jedna vrlo zanimljiva diskusija:

badday (16.V 2007., 23:16): Dali znate nešto o prezimenima HERAK,HERŠAK,HRŠAK ?inače to su prezimena iz hrvatskog zagorja.
Svibor (17.V 2007., 04:00): Prezime Herak moglo je nastati od nadimka Hero koji je pak nastao od imena Herman ili direktnim skracivanjem imena Herman,a isto je tako moglo nastati i od nadimka za hrabrog covjeka (heroj-Herak)
Prezime Heršak nastalo je od nadimka Hersa ne baš rasvijetljenog postanja.Hersa moze znaciti onaj koji hrli,juri (onaj herli,hersa).Od hrliti su nastala prezimena Herl,Herlić,Hrle,Hrlec,pa mozda i ovo.
Prezime Hršak najvjerovatnije je nastalo od narodnog imena Hrs,Hrsina,a mozda i po mjestu doseljenja....
Mozda su prezimena Hrsak i Hersak nastala od istog prezimena,ali je jedno zadrzalo stariji oblik,to bi se moglo vidjeti u crkvenim knjigama....
badday (17.V 2007., 22:55): Znam da prezime Hršak ima neke veze sa raži,i to je sve ,volio bi saznat malo više o tom prezimenu jer je dosta rašireno po krapinskom dijelu zagorja,Petrovsko,Pregrada,postoji čak i mjesto Hršak breg.
Htio sam potražiti u župnim spisima u crkve sv.Petra i Pavla u Petrovskom ,ali je ona do temelja spaljena 28.11.1943.zajedno sa svim spisima.
*Inga*(18.V 2007., 15:53): herak - krapina, istra

Nadam se da je badday u međuvremenu nešto otkrio.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
 
[www.croatia.org]
(E) Croatian Inmates in German Concentration Camps
By Nenad N. Bach, Published 03/31/2005

By John Peter Kraljić 31-Mar-05

«INTRODUCTION. The 60th anniversary of the liberation of Auschwitz brings to mind the relatively unknown story of ethnic Croat inmates in German concentration camps.
[…]
LIST OF CROATIAN INMATES IN GERMAN CONCENTRATION CAMPS:
[…]
86. Herak, Bogumil. An Istrian living in Zagreb, he died in Auschwitz. (Nepokorena, p. 42).
87. Hero, Prima. From Susak (Rijeka), she was in Ravensbruck and died in a camp. (Ravensbruck, pp. 7 & 25)».
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

[www.kostajnica.com] , [www.kostajnica.com] > Spomenar ~ Vjetrovi zavicaja > 1. i 2. str.:
[...]
Rob rada (14.X 2008.):

(July 02, 2009 10:48AM)

 

[www.visovac.hr] , [www.visovac.hr]

Ante Čavka ( http://hr.wikipedia.org/wiki/Ante_%C4%8Cavka )  

«GRAĐA ZA SUVREMENU POVIJEST DRNIŠKE KRAJINE
KRONOLOŠKA ZBIVANJA U DRNIŠKOJ KRAJINI
OD POČETKA 1941. DO KRAJA 1991. GODINE

[…]

6. Žrtve ratnog razdoblja Drniške krajine od 1941. do 1944.
[…]
Ostaje problematična lista «lipanjskih žrtava» o kojoj smo ranije govorili vezano uz ustašu Jucu Rukavinu.Po komunističkoj okupaciji Drniša, komunisti su stvarali «liste žrtava», među kojima je najveća takozvana lista «lipanjskih žrtava» 1941. u kojoj se ustašama pripisuje «pokolj Srba». Taj dokument potječe iz komunističkih pismohrana u Zagrebu i dostupan je tek od uspostave nove Hrvatske države, ali je nastao na terenu, vjerojatno u «OZNI» u Šibeniku ili Drnišu. Sve u njemu napisano mora se uzeti s najvećim oprezom. Dokument optužuje ustašu Jucu Rukavinu kao organizatora «hapšenja», ali ne navodi razloge hapšenja niti jedne navedene «žrtve». Sam tekst navodi u popisu samo ime drniškog «paroha» Sebastijana Jovića, koga je Juco Rukavina navodno odveo iz Drniša u lipnju 1941. i za njegovu se daljnju sudbinu više ne zna. Ostale navodne «žrtve» tekst iz nepoznata razloga izostavlja, tek povremeno ih spominjući, naglašavajući kako ih donosi i prilaže dokumentu u posebnom popisu. Postavlja se pitanje je li Sebastijan Jović jedina žrtva koju je Juco Rukavina uhapsio i odveo, otkrivajući ga kao inicijatora napada na Hrvatsku državu, kad ga komunisti jedinoga izdvajaju iz popisa, a sve ostale posebno ispisuju, označavajući ih počesto samo «žrtvama pod brojem». Kao što je već u prethodnom tekstu rečeno, Juco Rukavina vjerojatno je istraživao slučajeve srpskih terorističkih prepada i ubojstava, odlučan da nađe ubojice i da ih po ustaškom načelu «ljute trave na ljutu ranu» privede pred sud Nezavisne Države Hrvatske. Komunisti su sve vrijeme falsificirali dokumente, praveći od njih ono što im je služilo u pojedinom momentu zacrtanoj svrsi, pa i ovaj komunistički napis treba uzeti u takvu svjetlu. Osim toga, komunističko načelo»priznajem istinu samo svoje partije» i «cilj opravdava svako sredstvo» nalaže nam biti veoma opreznim kad čitamo njihove «istine». Dokument je sumnjive namjere i vjerojatno je služio dvostrukoj svrsi: 1) da bi komunisti dobili ratnu odštetu namjerno su izmišljali nepostojeće žrtve, 2) istovremeno su među Hrvatima tražili krivce za nepostojeće «žrtve» kako bi mogli opravdati njihova pogubljenja ili drastično stroge zatvorske kazne. Neke su takve «žrtve» provele u ustaškome «zatvoru» tri dana. Komunisti ne priznaju da je tadašnja država imala pravo istraživati «zločine» i pod osnovanom sumnjom pozvati čovjeka kako bi od njega uzela iskaz, a kad bi vidjela da nema nikakve sumnje, čovjeka bi pustila na slobodu, bio on Srbin ili netko drugi. Tako je na nekoliko godina robije osuđen Hrvat jer je otišao prenijeti poruku zatvorskome ključaru Drezgi da «pripravi krevete i hranu» za uhapšenog generala Pavlovića, dok ih druge mnogo važnije stvari «ne zanimaju». Komunisti ne osuđuju Srbe zbog gnusnih zločina i terorizma, ali optužuju Hrvate što su uzeli pravo braniti se od srpskog terorizma.
Po komunistima su za navodni pokolj» lipanjskih žrtava» optuženi slijedeći Hrvati: fra Petar Berković, Juco Rukavina, Ivica Matković, Ljubo Matković, –orđe Marojević, Ante Beader, Josip Brela, Božo Vukušić, Drago Dogan, Mate Pućo, Krste Cigić, Božo Strunje, Mate Vidović, Marko Nakić, Mate Jakelić, Petar Sučić, Joko Jolić, Ante Krnić, Joko Jerković, Ivica Vukorepa, Žarko Milić-Štrkalj, Petar Mrčela, Ivan Mrčela, Ivan Škarica, Jandre Sabalić, fra Božo Vugdelija, Janko Heraković (grkokatolički župnik Kričaka), Nikola Heraković, Marko Tomić, Ivan Odak, Ivan Ramljak pok. Mate, Ivan Ramljak, pok Petra, Marko Ramljak, Boško Mrđen, Šime Šiklić, Stipan Vukosavić, Ilija Marić, Josip Šušnjić, Božo Barišić, Ante Barišić, Mile Baljak, Stipe Sartari, Pavle Pučić, Giovannico Biddau, Marko Nakić-Alfirević i Mate Veštić.
Navedeni Hrvati uglavnom su pogubljeni, manjina ih je robijala duge zatvorske kazne, a neznatna manjina spasila se bijegom u emigraciju. Primjerice, Božo Strunje masakriran je u Žitniću, a da nitko nikada nije tražio njegovih ubojica.
Kao dokaz za navodne «zločine» komunisti su uzeli izjave slijedećih ljudi: Josipa Drezge, Nikole Adžije, Steve Vukašina, Mare Jović, Ljube Odaka, Mile Milete, Marka Milete, Tome Lončara, Ljubice Lončar, Danila Ivaza, Božice Eraković, Marije Bukarica, Ivana Topića, Špire «olovića, Mile «olovića, Jakova Bilića, –ure Beadera, Sime Beadera, Vojina Beadera, Anice Janković, Jove Manojlovića, Milana Gušavca, Ane Lunić, Jerka Lunića, Marija Lunić, Ante Jukića, Petra Jukića, Marka Janjića, Marka Ivčevića, Stane Martić, Milice Vukšić, Steve Vukšić, Ane Vukšić, Vase Vukšić, Tode Vukšić, Špire Meleta, Ranka Vukašina, Todora Jelića. Također Knjigu čuvara zatvora Kotarskog suda u Drnišu i izvod iz dnevnika talijanskog zapovjedništva.

KRATAK OPIS I KVALIFIKACIJA ZLOČINA:
1. Kvalifikacija:
izdaja naroda - ubistvo i pokolji - sistematski teror - pljačka - masovna mučenja gradjanskih lica.
2. Kratak opis:
Vukorepa Ivica skupa sa fratrom Berkovićem i nekim drugim osobama iz Drniša, stvara prvu ustašku organizaciju još prije pada stare Jugoslavije 1941 god. Za vrijeme ustaškog terora on je ustaški načelnik u Drnišu, te je jedan od onih koji organizuje taj ustaški pokolj Srba u Drniškoj krajini u lipnju 1941 godine, a u kojem su bile pobite žrtve ad 1/ do 43/. U tim dogadjajima on je jedan od naredbodavaca, dok nema dokaza da bi sudjelovao kao izvršitelj.
Kriv je dakle kao jedan od glavnih organizatora pokolja Srba u Drniškoj krajini i ostalih zločina koji su tada izvršeni.

I. KRZ - Zh 41186, kut. 514

(Zločinac, mjesto, vrijeme, način i sredstva izvršenja, žrtve, štete)

Fra Petar Berković, župnik u Drnišu, već prije rata osniva u Drnišu prvu ustašku organizaciju, u kojoj okuplja nekolicinu drniških omladinaca, obrtnika i trgovaca, te nekoliko zemljoradnika sa Petrova Polja. Ta organizacija razvija svoju propagandnu djelatnost, koja se uglavnom svodi na širenje i raspaljivanje plemenske mržnje, te na pripremanje prevrata za slučaj rata. U tom radu župnik Berković razvio je upravo nevjerovatnu aktivnost, koristeći u punoj mjeri svoj svećenički položaj.
Ova tako stvorena ustaška organizacija pristupa, u slomu stare Jugoslavije, odmah ostvarivanju svojih veleizdajničkih ciljeva Tih dana župnik Berković uzima nasilno vlast u Drnišu i sa svojim ljudima vrši razoružavanje jedinica jugoslavenske vojske, koje se povlače kroz Drniš.
Već u tim prvim danima počinju progoni srpskog življa, i ustaše počinju hapsiti Srbe po Drnišu. Vjerojatno bi već tada, u travnju 1941, došlo do pokolja drniških Srba, koji je župnik Berković sa svojim pristašama bio već ranije zamislio, da je za to bilo vremena. Sve je već bilo pripremljeno da se pristupi klanju i istrebljenju srpskog življa Drniša — u to vrijeme dolazi iz Šibenika u Drniš jedna skupina ustaša, koji će se u čitavom toku rata pokazati kao nečuveni koljači: Maroević Djordje, Matković Ivica, njegov brat Ljubo, Beader Ante, a istodobno silazi u Dalmaciju iz Like stari ustaša Juco Rukavina, s jednom skupinom ličkih ustaša, uzima za sjedište Knin, ali povremeno dolazi i u Drniš — ali ustaški plan mora biti odgodjen za neko vrijeme, pošto talijanske okupacione trupe, koje su ušle u Drniš 10. travnja, preuzimlju vlast u svoje ruke te puštaju iz zatvora uhapšene Srbe. Ustaše ipak nastavljaju s pripremama te u pojedinim selima drniške krajine organizuju svoje skupine. Župnik Berković tih je dana upravo neobuzdan, tako da dolazi u sukob sa talijanskim vlastima i biva uhapšen te odveden u Zadar, gdje nakon par dana, biva pušten, pa odlazi u Zagreb, odakle se vraća u Drniš par dana nakon nasilne aneksije primorskog dijela Daimacije po Italiji, kojom je Drniš sa svom krajinom dodijeljen tkz. «N.D.H.», kao ustaški povjerenik za tu oblast. Početkom lipnja Talijani mu predavaju civilnu vlast, i on stavlja na položaj ustaškog «načelnika» drniške općine jednog od svojih najužih suradnika, Ivicu Vukorepu. Uza nj su tada, pored spomenutih, još: Dogan Drago, Jerković Joko, Vukušić Božo, Strunje Božo, Milić-Štrkalj Žarko, Cigić Krste, Pućo Mate, Vidović Mate la, Vugdelija fra Božo, braća Petar i Ivan Mrčela, Nakić Marko, Škarica Ivan, Krnić Ante, Heraković pop Janko i brat mu Nikola, Sabalić Jandre, Sučić Petar, Jakelić Mate i Jolić Jakov. Svi ovi tvore neku vrstu ustaškog štaba u Drnišu, i moraju se smatrati, tko više tko manje, krivcima lipanjskog pokolja drniških Srba.
[…]

4. Progoni, kazne, strijeljanja ...
[…]
«Špiljari» su se ipak nekoliko narednih godina uspjeli održati. Hranili su ih potajno ili su danju bili u «trapovima» pod zemljom, a noću bi pokatkad izlazili u prirodu. Takav život bio je nesnosan, ali jedino moguć. Jedan takav Hrvat iz sela Promine predao se komunistima tek četrdesetak godina iza rata. A kako je poznato posljednji «špiljar» sa Hrvatskog sjevera izišao je iz skrovišta 1991., po osnutku Hrvatske države.
Komunisti su u sudstvu radili što su htjeli. Tisuće ljudi prispjelo je na robiju i osuđeno. Novine toga doba donose neke presude i uhićenja, ali ne glavninu. Pokatkad donose kazne od šest mjeseci, a ne donose stotinu strijeljanja. Zato podaci dobiveni iz komunističke «Slobodne Dalmacije» nisu ni približno točni. Mi ćemo ipak vidjeti što donose i koga sude. Evo niza novinskih izvješća:
«Pravedna kazna narodnoga suda stigla je još jednoga špekulanta i narodnoga neprijatelja. Svi ovakvi tipovi kao što je Ante Šupuk koji, dok narod ulaže neizmjerne napore da obnovi svoju zemlju, skrivaju robu i sabotiraju rad naroda u tome pravcu, bit će privedeni zasluženoj kazni.» [fusnota 49 – ''Slobodna Dalmacija'', br. 127 / 1945, str. 2. ].
«Kotarski narodni sud u Drnišu izrekao je presudu protiv Ivana Ćorića, poslovođe firme braće Ćorić, koji je optužen za neprijavljivanje velikih količina robe. [fusnota 50 – ''Slobodna Dalmacija'', br. 167 / 1945, str. 4. ].»
Ivan Elez iz Sedramića osuđen je na pet godina robije. Optužnica ga je teretila kao «viđenijeg» kninskog «ustašu» koji je priređivao u svome stanu gozbe i prijeme za ustaške časnike i ustaše [fusnota 51 – ''Slobodna Dalmacija'', br. 180 / 1945, str. 4. ].
Prominjani Jere i Ante Ćorić osuđeni su : Jere na 5 godina «gubljenja časti» i konfiskaciju imovine, a Ante na 6 godina «gubljenja časti» konfiskaciju imovine i na 6 mjeseci prisilnog rada. Ova je presuda donesena u slijedećem sudačkom sastavu: Tužitelj je bio Vojo Masniković, branitelj pravnik Srećko Poklepović, a članovi suda Vicko Šprljan, Ante Vrančić, Milan «akić, Ivica Erak i Gojko Barbić [fusnota 52 – ''Slobodna Dalmacija'', br. 192 / 1945, str. 4. ].»

(July 02, 2009 12:04PM)

 

Erakovići iz trougla Split – Šibenik – Knin

Trougao kojeg sačinjavaju gradovi Split, Šibenik i Knin nisam postavio kao strogo definisan oblik regiona, već sam ga uzeo zato što mi se učinilo da je negde između ova tri grada stanovala većina Erakovića čija je zajednička slava Sv. velikomučenik Georgije (Đurđevdan).
Ima ih mnogo i čine jednu od najbrojnijih grupacija balkanskih Erakovića i tek sam na početku njihovog upoznavanja.
Ne znam da li na označenom prostoru ima ili je bilo Erakovića koji nisu u srodstvu sa Erakovićima Sv. Đorđa.

1. [p221.ezboard.com], http://drnis.yuku.com/topic/244/Stikovo , http://drnis.yuku.com/topic/244/Stikovo#.UIb7nmMoHCM  
Erakovic (8.III 2003., 9:38 pm): Iz Stikova su veliki ljudi: Stikovo ce uvek biti u srcu mom. Stikovo je najlipse selo. [N.R.] Ej, ako je neko ikad bio u Stikovu, i ako je slucajno nekad prolazio iznad sela, gore ka Svilaji, ili isao onim putem sto je nekad bio glavni put za Bosnu, da nije vidio ogradjen posjed, ako je vidio da zna da je to bio posjed moga dida, a i sada je. I ako ima nesto novo da mi saopsti u vezi toga posjeda!
MiocicStikovo (10.III 2003., 10:38 pm): vidio sam i: pa sta oces reci ...
Erakovic (21.III 2003., 11:18 pm): Hvala ti brate: Ej, zelim samo da te upitam da nisi vidio da se tu ne motaju, mozda neke "nepozeljne" osobe, da mozda nesto ne odnose sa tog posjeda i ako mi jos mozes reci, da nije mozda neko u ovih zadnjih par godina nesto krao ili odnosio sa tog posjeda. Inace, jel' se nesto prica o Erakovicima koji su zivjeli na tom posjedu; i u pozitivnom i u negativnom smislu? Slobodno mi reci, jer bas me interesuje!
Erakovic (16.VIII 2003., 10:07 pm): Stikovo - najvece i najljepse cetnicko selo u Krajini: Stikovljani, dje ste braco draga?! Ja sam ovaj Erakovic koji je napisao i prethodnu poruku i kad vidim da se niko ne javlja vec davno onda moram ja ponovo pocet pisat. Na moja pitanja iz prethodne poruke jos niko nije odgovorio, a volio bih da sam dobio odgovor. Ako neko zna odgovor na ta moja pitanja, neka mi slobodno pise na moj email: stikovo.sezampro.yu, jer bi se jako volio dopisivat sa zemljacima iz Krajine. A sad bih otpoceo novu akciju na ovoj stranici. Ona bi se sastojala od sakupljivanja imena i prezimena svih zitelja sela Stikova, koji su tu zivila u periodu od 1945-1991. A uporedo sa tom akcijom odvijala bi se akcija sakupljivana prezimena familija koje vode porijeklo iz sela Stikova. I za kraj da ne zaboravim, ako imate kakve slike sa Svilaje, iz Raketica gaja iz samog Stikova i sa Vestenika, puno bih vas molio da ih stavite na ovu stranicu, kako bi ozivili sjecanja na nase rodno selo i kako nikad ne bi zaboravili nas rodni kraj!!!
kuku lele (15.X 2003., 7:09 pm): Erakovic: e, bre, ako si ti erakovic, kako se zoves???????????????
SVILAJA (16.X 2003., 6:13 am): Moje ime je Mirko. Ako si ti iz Erakovica kako se zoves? Jeli vi znate gde je Pavicina Glavica i Suljkovo brdo. I jesi li bio pod ora sima? Javitese na ovo ili na E-MAIL : [email protected]

2.
A) ''Политика'', 22.IX 1995., 7. strana:
«Roberts: UN nemaju pristup zatvorima u Šibeniku i Zadru (intervju portparola bivšeg sektora JUG u RSK)
Iz baze UN u Kninu Hrvatskoj je izručeno 38 osoba, među njima i jedna žena, koje vlasti u Zagrebu optužuju da su počinili ratne zločine, potvrdio je u intervjuu Tanjugu portparol bivšeg sektora ''Jug'' u Republici Srpskoj Krajini Alan Roberts.
Oni su u pratnji pripadnika Unprofora prošlog vikenda odvedeni u hrvatske zatvore – 21 u Zadar, 10 u Šibenik i sedam u Split, gde će se uz nadzor pravnika UN sprovesti istražni postupak, rekao je Roberts.
''U ponedeljak su ih obišli naši predstvanici i sve je bilo u redu, a onda smo u utorak saznali da su četvorica iz zatvora u Splitu prebačeni u Zadar. Mi o toj odluci i razlozima za ovu promenu nismo bili obavešteni. Zamenik šefa civilnih poslova iz baze UN u Kninu otišao je juče u Split i pokušaće da sazna zašto je došlo do ovih promena i zašto imamo pristup zatvorenicima u Splitu, ali ne i u Zadru i Šibeniku'', rekao je Roberts.
On je naglasio da su advokati UN ispitali osumnjičene i sročili njihove izjave koje će biti dostavljene hrvatskim istražnim organima. ''Oni, za koje nema dovoljno osnova za pokretanje sudskog postupka moraju biti pušteni i biće im omogućeno da odu u Srbiju ili gde žele'', kategoričan je portparol Unprofora.
''Uprkos tome što su mogli da povedu porodice i sa njima borave u istoj zgradi i održavaju kontakte, uhapšeni su otišli iz baze Unprofora sami. To su učinili svi, osim optužene Smilje Eraković, koju sestra nije htela da napusti'', rekao je Roberts. ''One su sada zajedno u Šibeniku. Svi drugi su ovu bolnu odluku o razdvajanju doneli u poslednji čas, pred sam ulazak u autobuse, otud se u prvi mah mislilo da su otišli zajedno sa njima, kako je to bilo dogovoreno''.
''Očito da su muškarci nagovorili svoje supruge, roditelje i decu da odu u Srbiju, na sigurno, da bi ih poštedeli novih trauma. Jedan od optuženih morao je da se rastane od ranjenog brata. Smilja Eraković rastala se od svoje dvoje dece, 12-godišnje devojčice i 11-godišnjeg sina. Supruga jednog od optuženih, po nacionalnosti Hrvatica, ostala je u našoj bazi'', rekao je Roberts.
Prema njegovim rečima, spor oko izručenja osumnjičenih za navodne zločine bio je i glavni razlog što je za evakuaciju prognanih iz baze u Kninu bilo potrebno više od mesec i po dana.
''Najpre su nam hrvatske vlasti u Kninu saopštile da se u bazi krije više od 80 'zločinaca' i da će tražiti njihovo izručenje, a potom su zatražili 62 osobe. Komandant Sektora kanadski general Alen Forand pregovarao je o tome sa komandantom hrvatskih snaga u Kninu generalom Ivanom Čermakom 21. avgusta. Tada je zatražio da su uz spis osumnjičenih, dostave optužnice i odgovarajuća dokumentacija za svakog pojedinačno''.
''Na narednom sastanku, 24. avgusta general Čermak pojavio se bez optužnica i dokumentacije, rekavši da su se 'stvari izmenile' i da neće dozvoliti evakuaciju baze, dok se ne izruče 'zločinci'.''
''Insistirali smo na tome da se ne može niko izručiti bez optužnice koja zadovoljava minimum pravnih normi. Podsetili smo ga na raniji dogovor i, kako se problem nije mogao rešiti, pregovori o tome nastavljeni su na višem nivou'', rekao je Roberts.
''Posle pregovora u Zagrebu, hrvatska delegacija pojavila se prošle sedmice sa revidiranim spiskom od 35 ljudi i rešenjima za hapšenje, ali je odbila da predoči traženu dokumentaciju, uz obrazloženje da 'mirovne snage nisu stranka u postupku'.''
''Bili smo dovedeni u tešku situaciju. S jedne strane odlagana je evakuacija srpskih izbeglica, koji su živele u teškim uslovima i neizvesnosti, a s druge, postojala je mogućnost da hrvatska vojska upadne u bazu i odvede optužene''.
''Da bi smo to izbegli, mi smo spiskove sa podacima o optuženima izvešali po zidovima baze. Organizovali smo im sastanak sa pravnim stručnjacima UN i članovima komisije za ljudska prava, koji su im dali pravne savete. Svi oni su negirali da su počinili bilo kakav zločin''.
''U prvi mah na širem hrvatskom spisku optuženih našli su se jedan starac od preko 80 godina i dvoje dece! Posle toga, na naše uporno insistiranje da se osumnjičeni mogu izručiti samo na osnovu optužnica, koje moraju biti u skladu sa međunarodnim i zakonima Republike Hrvatske, spisak je u petak bio sveden na 34 osobe. Ali, u subotu, noć u oči evakuacije baze, predstavnici hrvatskih vlasti pojavili su se sa zahtevom da im izručimo još šest osoba, među njima i jednu ženu''.
''Mi smo stalno insistirali da nam hrvatske vlasti stave na uvid dokumentaciju, pa se na kraju njihov pravni zastupnik pojavio sa napisanim optuženicima. Našim pravnicima dato je pet sati da ih prouče'', rekao je Roberts.
[…]»
http://www.krajinaforce.com/oluja_izjave_svjedoka.html (Glas Krajišnika u Egzilu) > "Oluja" - udruzeni zlocinacki poduhvat > IZJAVE SVJEDOKA:
«SMILJA ERAKOVIĆ, kći Vase, rođena 18.10.1962. godine u Drnišu
... oko 15.00 sati 5.08.1995. godine iz podruma na raskršću u Kninu izvode nas i postrojavaju u kolonu po dvoje. Prilikom postrojavanja dvojica ustaša oduzimaju mi 5000 DM, nešto JU dinara, koje su odmah iscjepali. Skidaju mi vjenčani prsten. U koloni su većinom žene, djeca i starci. Idemo cestom u pravcu mosta na Krki. Kod robne kuće nailazimo na prve leševe. Uz put srećemo ustaške vojnike, koji nas pljuju, deru se, prete, nose televizore, uzimaju auta, stavljaju televizore i ukradenu robu na tenkove, tenkovima gaze automobile i dr. Cestom ima puno leševa civila. Puno je i krvi na asfaltu. U kamp UN ulazimo oko 17.00 sati. Dan uoči odlaska konvoja u SRJ, primim nekakvo rješenje po kom sam ja počinila navodno neke ratne zločine. 16.09.1995. godine predata sam sa još 37 ljudi hrvatskim policajcima koji me odvode u zatvor u Šibenik. Nakon saslušanja istražnog sudije odvode me u samicu. Iz samice ne izlazim nikako puna tri mjeseca. Niti me puštaju na slobodu, niti me više saslušavaju. Ne dozvoljavaju mi da idem u šetnju. Nikakvu optužnicu, niti druge papire nisam dobila, sem rješenja o produženju pritvora. Oslobođena sam 10.01.1996. godine, a 25.01.1996. godine, nas šestoro iz Šibenika krećemo u vozilu MKCK za Beograd. Vozimo se preko Benkovca, Obrovca, Gračaca i Korenice. U ovim mjestima nismo vidjeli nikoga, sve je pusto, a sela uz cestu su sva spaljena. Nema ni ptica, nema ni ljudi, sve je opustošeno. Do Karlovca je sve pusto. Tek tu počinjemo da srećemo ljude i automobile ...
Beograd, 18.03.1996. godine»
Svjedoke saslušali advokati Savo Štrbac i
Radivoj Nikolić u prostorijama VERITAS-a
Izvor: "Veritas"
C) Nedeljnik ''Vreme'' je uspeo (zahvaljujući časopisu hrvatske antiratne kampanje ''Arkzin'') nabaviti spisak optuženih za ratne zločine koji su iz baze UN u Kninu odvedeni u hrvatske zatvore. U Šibeniku je pored B. Borjana, S. Borjana, M. Ćumlije, N. Klisurića, S. Macure, N. Miloša, M. Nenadića, G. Trzina i J. Višića još i Smilja Eraković.

3.
А) ''Суза'', часопис УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА НЕСТАЛИХ ЛИЦА ИЗ КРАЈИНЕ, главни и одговорни уредник и предсједник удружења: Чедомир Марић

«ДОКУМЕНТИ
НЕСТАЛИ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ
СПИСАК НЕСТАЛИХ КРАЈИШНИКА 1991 — 1995.
Једанеста година откада хиљаде крајишких мајки, очева, сестара, браће и друге родбине траже своје најмилије, а 24 регистроване гробнице у сјеверној Далмацији, Лици, на Кордуну, Банији, у западној Славонији и даље скривају одговоре.
До августа 2006. године на Институту у Загребу обављене су идентфикације тек за двије групе раније ексхумираних из гробница у Книну, Кореници и Грачацу. У овом броју објављујемо фотографије несталих које смо до данас добили.
Наставите да шаљете фотографије ваших несталих и идентификованих, а док „Суза” буде излазила, ми ћемо их објављивати.
[…]
ДРНИШ
ШТИКОВО
БУРА, Саве, НЕДЈЕЉКО, 1963.
ГРУЈИЋ БОЖИЦА, 1914.
ЕРАКОВИЋ, Душана, ЈОВАН, 1947.
ШАИН ПЕРА, 1919.

СПИСАК ИДЕНТИФИКОВАНИХ
Према евиденцији Удружења до краја јула 2006. године
ДРНИШ
ДРНИШ
БЕАДЕР, Владе, МИЛОРАД, 1954.
БУРА, Сава, НЕДЕЉКО, 1963.
ЕРАКОВИЋ, Јована, ДУШАН, 1947.
КАШИЋ, Шпире, ЖЕЉКО, 1957.
КНЕЖЕВИЋ, Илије, БОШКО, 1967.
КРАСИЋ, Тодора, ЈОВИЦА, 1963.
ЛУНИЋ, Милана, ЈОВИЦА, 1970.
ЛУЧИЋ, Раде, РАДИВОЈ, 1974.
МИЛАНКОВИЋ, Лазе, ЈАКОВ, 1937.
СИРОВИЦА, Томе, МИЛАН, 1964.
ЋАКИЋ, Стевана, ДЕСАНКА, 1934
ШТИКОВО
БУРА, Милана, САВО, 1974.
ГРУЈИЋ, Крсте, НИКОЛА, 1967.
ЕРАКОВИЋ, Петра, ЂУРО, 1954.
КНЕЖЕВИЋ, Шпире, ЈОВИЦА, 1968.
НЕНАДИЋ, Николе, ЂУРО, 1953.
ФИЛИПОВИЋ, Ивице, ДАМИР, 1969.
ШИБЕНИК
БРАTИШКОВЦИ
ЕРАКОВИЋ, Обрада, ЖЕЉКО, 1967, Бањалука
УРУКАЛО, Боже, МИЛОРАД, 1951, Бањалука
УРУКАЛО, Јандрије, ЉУБОМИР, 1948, Бањалука»

У ''Сузи'' од августа 2006. (бр. 26.), на 32. страни, налази се фотографија несталог Ераковића Душан Јована, а на 45. страни фотографија идентификованог Ераковић Петар Ђура.

Б) 1. [www.krajinaforce.com] (Politika > Zlocini Hrvatske); 2. http://benkovackoguvno.yuku.com/topic/2223/20#.UIcDn2MoHCM (Benkovacko guvno > Politika > Геноцид над српским народом у 20. веку: ''A LIST OF MISSING AND KILLED SERBS FROM THE REPUBLIC OF SERBIAN KRAJINA (since August 1995. till end of 1996.)'' (dinci_123)).
- http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-RSK2.htm :
(PREZIME, IME OCA, IME, DATUM ROĐENjA, MESTO ROĐENjA, OPŠTINA, DATUM NESTANKA, MESTO NESTANKA)

ERAKOVIĆ PETAR ĐURO 1954. ŠTIKOVO DRNIŠ 04.08.1995. DRNIŠ, BALjCI

ERAKOVIĆ DUŠAN JOVAN 1947. ŠTIKOVO DRNIŠ 04.08.1995. DRNIŠ, BALjCI

NjEGOŠ BRANKO KRIČKE, DRNIŠ 04.08.1995. KRIČKE ŽRVNICA G.

 

В) ''Илустрована политика'', 4.VIII 2001., бр. 2220.: чланак под насловом ''Помиловање или затвор? (Коме праштају Хрвати?)''
«[…] Тако је у нашу редакцију стигао и документ хрватског Министарства правосуђа са грбом, потписом и печатом надлежног министарства, који у свом извештају Сабору наводи на колико је особа примењен споменути закон, са њиховим именима и осталим генералијама, али и списак оних особа ''против којих се воде казнени поступци јер не потпадају под овај закон''.»
Реч је о 96 помилованих затвореника и 92 особе које су «лишене слободе против којих се воде казнени поступци и на које се не односи закон о опћем опросту». Међу ових 92 људи налазе се и:
«Илија Ераковић, син Душана, рођен 14.8.1951. ОЗ Сплит;
Душан Ераковић, син Илије, рођен 15.2.1969. ОЗ Сплит»
Разлика годишта између Илије и Душана је непуних 18 година. Ја не знам да ли су Илија (рођ. 1951.) и Душан (рођ. 1969.) уопште отац и син, али по овоме изгледа да је Душан 1951. године добио сина Илију, а Илија 1969. свог сина Душана, па би према овоме унук добио име деде.
Не знам шта се после са њима догодило и молио бих све који знају нешто, да о томе известе.

[22.X 2012.:]

http://groups.yahoo.com/group/sorabia/message/51529?var=1 , http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/05/30/srpski/T04052901.shtml :

«Iz Lepoglave, najstrožeg i najvećeg zatvora u Hrvatskoj, na slobodu puštena dvojica Srba

 

Kad su dobili "uvjetni" otpust posle devetogodišnje robije, hrvatski Srbi Jovan Badžoka (41) i Dušan Eraković (35) su kupili jednog "odojka", nešto pića i sa "našima" i sa "njihovima" proslavili napuštanje najstrožeg i najvećeg zatvora u Hrvatskoj. Uprava čuvene robijašnice malo je zažmurila na ovakvu vrstu oproštaja, a ni zatvorenici Hrvati nisu imali primedbi.

 

U petak popodne, na ničijoj zemlji, njih dvojica su žurno prebacili nekoliko kesa i dve mršave torbe iz gepeka vozila hrvatske kancelarije Međunarodnog crvenog krsta u karavan njihovih kolega iz Srbije. Pomalo u grču zbog predstojećeg susreta sa porodicama, Jovan i Dušan pričaju uglas.

 

- Važno je da smo živi i zdravi. Izdržali smo robiju, ali nismo ratni zločinci. Iako nikad nisam ni mrava zgazio, odvojen sam od porodice kad je moje dete imalo pet godina. Danas ide u sedmi razred - kaže Badžoka koji je zarobljen u akciji "Oluja" 1995. godine.

 

Dok je sedeo među civilima u nekoj sportskog hali jedna žena, kojoj je otac poginuo u Škadrnji, preletela je pogledom preko zatvorenika i na pitanje da li nekog prepoznaje uprla prstom u njega: Eno, onaj plavi. To je bio jedini dokaz i na sudu.

 

Odmah posle dobrovoljne predaje sa grupom vojnika iz sela Štikovo, Erakovići, otac i sin, završili su na grupnoj optužnici za počinjeni ratni zločin na tom području. Dušan je prvo dopao u splitski zatvor i kaže da retko poželi da se seti tih godina neposredno po završetku rata.

 

- Prve godine robije bile su grozne. Stražari te izvedu u šetnju po zatvorskom krugu i posle pet minuta te vrate nazad. Ako i ostaneš dva sata napolju, šetaš po krugu prečnika 20 metara ruku obavezno skrštenih na leđima i pogledom uprtim u zemlju - priča Dušan, a Jovan se nadovezuje: - Bilo je tada i ljudi slomljenih ruku i nogu - zavisi ko je na koga naišao i ko je koga ispitivao.

 

Poslednjih godina, obojica se slažu, maltretiranja nema. Žale se jedino na uslove "srpskog odjela" u Lepoglavi koje je tek nedavno renovirano. Do skora je voda retko stizala do četvrtog sprata kaznionice, pa je bilo teško popgoditi kad će je slab pritisak poterati na gore. Srbe više ne odvajaju od hrvatskih zatvorenika, zajedno rade na zatvorskoj ekonomiji - seku šumu, sade, kose i gaje povrće. Srpski sveštenici Petar Olujić, Marinko Juretić, Milenko Popović i mitropolit Jovan redovno posećuju srpske zatvorenike. Donose cigare, kartice za telefon i leče dušu.

 

Iako je odnos prema njima bio korektan, ne mogu da zaborave devet godina izgubljenih u zidinama kazamata. Dušan kaže, nije stigao da se oženi, jer je utamničen u 26. godini. Jovan je stigao, ali mu, kako više puta ponavlja, zbog političkog i montiranog procesa, žena ostala sama sa dvoje dece koja su odrasla bez njega. Luka ima već 20 godina, a Sandra 14.

 

Jovanovi roditelji i sestra poginuli su u ratu, žena Ljubica u međuvremenu obolela čeka ga sa decom u Medveđi. Dušanova dva brata i majka su u Crnoj Gori. Na pitanje kuda ide, sleže ramenima:

 

- Imanja u Štikovu više nemam. Sve je spaljeno i odavno pusto. Idem kod strica koji živi na Novom Beogradu. Kud ću dalje, ne znam.

 

U Lepoglavi tamnuje još 45 Srba osuđenih za dela ratnog zločina. Upravo se, kažu Jovan i Dušan, spremaju na štrajk glađu. Dok novine pišu da će uskoro biti organizovan transfer u srpske zatvore u dve ili tri grupe, ljudi iz ambasade rekli su da će prebacivanje početi u julu i to u malim grupama od po tri do pet zatvorenika.

Kazneno-popravni zavod Lepoglava je zatvor maksimalne sigurnosti na krajnjem severozapadu Hrvatske, u blizini Varaždina. Stara i trošna zgrada, građena tokom Prvog svetskog rata, može da primi oko 6.000 zatvorenika. U tesnim sobama Lepoglave, u kojima pre renoviranja nije bilo ni sanitarnog čvora ni tekuće vode, smešteno je po nekoliko osuđenika.
U najgorim uslovima kaznu su služili osuđenici tzv. srpskog bloka koji je oštećen još u pobuni zatvorenika 1991. godine.Lepoglava je poznata i kao "komunistički univerzitet", kako su je nazivali funkcioneri KPJ zatočeni u vreme vladavine kralja Aleksandra. Njen najčuveniji zatvorenik bio je Josip Broz Tito.»

 

Tanja Kaluđerović

 

Г) 1. [www.krajinaforce.com]: Hrvatske Interpol potjernice protiv Krajisnika: Interpol potjernice pokrenute od strane Hrvatske protiv Krajisnika stanje od 17.04.2006. — preuzeto sa Dokumentaciono Informativnog centra VERITAS; 2. http://www.pdfio.com/k-218154.html ; 3. http://forum.vidi.hr/archive/index.php/t-35229.html .

- http://www.veritas.org.rs/wp-content/bilteni/Bilten28.pdf : ''Bilten'', br. 28, septembar 2001., izdavač: VERITAS:

Spisak lica na Interpolovim potjernicama, 4./5. str.:

«Članovi navedeni u ovom spisku odnose se na Opšti krivični zakon Republike Hrvatske (OKZ RH), a tretiraju krivična djela protiv čovječnosti i međunarodnog prava: […] čl. 120 - ratni zločin protiv civilnog stanovništva […]»

«54. Eraković Ilija sin Jovana, 20.07.1932. Drniš - Županijski sud Split, čl. 120 st. 1., optužen;»

- http://www.veritas.org.rs/wp-content/bilteni/Bilten29.pdf : ''Bilten'', br. 29, oktobar 2001.

Interpolove potjernice za krajiškim Srbima (2), 8.str.:

«224. ERAKOVIĆ Ljubomir sin Petra, 24.08.1958. Drniš - Županijski sud Split, čl. 120., optužen;» 

 

4. http://fellowship.birn.eu.com/en/fellowship-programme/topic-2%C3%A5%C3%A57-moving-on-ostavstina-ratnih-zlocina-ometa-pomirenje-na-balkanu  
«Ostavština ratnih zlocina ometa pomirenje na Balkanu
Nenad Radičević | Beograd, Sarajev, Zagreb, Haga, Brisel i Strazbur
 

Zakoni o ekstradiciji omogućavaju ratnim zločincima da izbegnu ruku pravde, zbog čega mnogi žitelji bivše Jugoslavije zaziru od posete susednim zemljama.

Gojko Eraković sa ženom i kćerkom već 12 godina živi u sobici u trošnim barakama u Beogradu koje su ranije bile privremeni smeštaj za građevinske radnike.
Eraković (47), Srbin iz Hrvatske, izbegao je iz rodnog Benkovca 1995. godine, tokom operacije hrvatske vojne operacije „Oluja“ kojom je okončana pobuna etničke srpske manjine u republici.
Eraković smatra da je imao sreće jer je napustio grad pre dolaska hrvatskih snaga. „Oni koji su ostali u svojim kućama bili su uhapšeni“, priseća se on. „Ostalima su kuće zapaljene.“
Više od decenije je prošlo od zaključenja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Eraković je jedan od mnogih koji još uvek oseća posledice ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Na hiljade ratnih zločina iz tih godina još uvek je nerasvetljeno i lako je podleći iskušenju da se krivica pripiše narodima, a ne pojedincima koji su ih počinili. Između zemalja koje su nastale u ovim krvavim sukobima postoji duboko nepoverenje i mnogi njihovi stanovnici, ne samo izbeglice, nerado putuju iz jedne u drugu.
Iako se većina slaže da su političari odgovorni za mitove i predrasude koji leže u osnovi ovakvog stanja – ili da su bar nevoljni da se protiv toga bore, dosta toga je na zahtev međunarodne zajednice učinjeno u pogledu uloge i odgovornosti pravosuđa za utvrđivanje činjenica o sukobima tokom devedesetih. Ova oblast će uskoro u potpunosti biti u rukama lokalnih sudova i u toku su aktivnosti koje treba da obezbede da se to odigra na pravedan i delotvoran način.
Zadatak je zastrašujući, ako se ima na umu njihov dosadašnji učinak. Srbi iz Hrvatske strahuju zbog čitavog talasa suđenja u odsustvu održanih u hrvatskim sudovima tokom ranih devedesetih, čiju valjanost osporavaju i mnogi pravni stručnjaci.

Zbog svega ovoga, iako u Beogradu teško živi, Eraković ne želi da se vrati u Hrvatsku strahujući od optužnice za navodne ratne zločine. „Dvojica mojih prijatelja su uhapšeni zbog navodno počinjenih ratnih zločina i oslobođeni su posle nekoliko meseci“, priseća se on. „Ne želim da se to dogodi i meni.“
[…]»

5.
Forum MONTENEGRINA.NET Forum Indeks > Srednji vijek+ > PORIJEKLO DINASTIJE PETROVIĆ - NJEGOŠ (temu započeo SVETOPELEK 22.III 2006. u 00:29):

Ovde se nalazi izuzetno zanimljiva (na momente i žučna) rasprava o poreklu dinastije Petrović, ali najvažnije je to da je u raspravi učestvovao jedan Eraković koji je izneo nekoliko podataka koje sam vezao za etnografski pristup dalmatinskim Erakovićima. Nažalost, ovaj forum je neobjašnjivo nestao sa interneta (kompletan forum je jednostavno ''pao'') tako da sam, praktično, u poslednjem trenutku (18. juna 2007. iskopirao na računar 2 strane foruma od ukupno 3 koliko ih je bilo) sačuvao vredne podatke. Neću izneti celu diskusiju jer bi to zauzelo dosta prostora, već prevashodno Erakovićeve komentare u datom kontekstu. Podvučene rečenice sam ja podvukao, a ostale istaknute reči su u izvoru.
Napominjem da su za vrednost i (ne)moralnost sadržaja koji sledi odgovorne isključivo osobe koje stoje iza svojih komentara.
 

— SVETOPELEK (22.III 2006., 12:29 am): [...] Dinastija Petrović - Njegoš, vodi porijeklo iz Drobnjaka, kako se vidi iz dokumenata koji su objavljeni u knjizi Rista Kovijanića. [N.R.] Iz dokumenata se vidi da su preci Petrovića bili Vlasi, i najvjerovatnije su bili katolici. [N.R.] Znači dokumenta iz arhiva nam jasno kazuju, da Petrovići - Njegoši nemaju nikakvo srpsko porijeklo. [N.R.] Iz knjige Rista Kovijanića [dalje su izvodi iz knjige ''Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima'' – hijerakul]

[...]

Poglavlje o precima dinastije Petrović [N.R.] Ovo se izgleda u Crnoj Gori krije kao najveća tajna, za ovo u Crnoj Gori zna, možda 100 ljudi.

[...]

Sigurno, tačno porijeklo Šekspirovo u Engleskoj znaju svi njegovi ljubitelji, milioni Engleza. [N.R.] Sigurno, tačno porijeklo Geteovo u Njemačkoj znaju svi njegovi ljubitelji, milioni Njemaca. [N.R.] Međutim, od Njegoševih ljubitelja je brižno sakriveno njegovo porijeklo.

— [...]

— [...]

— [...]

— [...]

— Hrundi V. Bakshi (23.III 2006., 6:32 am): Negdje procitah da je tokom nekog popisivanja ucenika nekoj skoli u Drobnjacima oko 1900. godine, neki ucenik sebe nazva Vlahom. Nastavnik mu odbrusi: "ma kakav Vlah, ti si Srbin!".

— Hrundi V. Bakshi (23.III 2006., 6:34 am): Imena poput Radul, Radulovic, Rade su takodje vlaskog porijekla.
— Erakovic (24.III 2006., 12:03 am): Sad jedan komentar nekoga kog se to direktno tice, kako dolazi do zamjene prezimena (H)Erakovic sa prezimenom Petrovic. Turci kradu djevojke iz Erakovica i tri brata Erakovic medju kojima i moj predak potamane turke i oslobode djevojke. Poslije toga morali su bjezati od turske osvete i da se loza ne ugasila najmladji brat uzima majcino prezime Petrovic a starija braca bjeze jedan u Bosnu a drugi u Dalmaciju na Kosovo pokraj Knina. A taj Erakovic kad je dosao bio je Srbin i odrzali su oni svoju pravoslavnu vjeru i pripadnost svom Srpskom narodu za razliku od mnogih koji su postali katolici i Hrvati. U Dalmaciji postoji i prezime Erak jedan od Erakovica se seli u selo kraj Sibenika i promjenivsi vjeru biva prisiljen da promjeni prezime da nas ne sramoti. Mogao je birati mjenjati prezime ili glavu.
A sta se mene tice princip sa poturicam moga rodjaka Njegosa primjeno bih na izdajnike u Crnoj Gori. Prvo ste se poceli odricati svog srpskog naroda pa onda pravoslavne vjere, napadate Njegosa ni kralj Nikola vam vise ne valja.
NECE VAM USPJETI TA PRLJAVA RABOTA JOS JE PREVISE U CRNOJ GORI POSTENIH SRBA KOJI SE NE ODRICU SVOJIH PREDAKA ZA SAKU DUKATA. TAKVIH KAO STA JE SADA VLADAJUCA GARNITURA U CRNOJ GORI BILO JE I BICE. SVE SE MOZE OPRATI SEM PRLJAVA OBRAZA!
Erakovic
— SVETOPELEK (24.III 2006., 12:14 am): To sto si napisao zove se BABOLOGIJA. [N.R.] To je pomocna grana nauke koja se zove BAJKOLOGIJA. [N.R.] A ono gore su dokumenta, na koja se poziva Srbin Markus kad crta genealogiju Petrovica, s tim sto presucuje izvor. [N.R.] Ali izađoše i ova dokumenta na svijetlo dana. [N.R.] Srpsko porijeklo Petrovića je ravno NULI. [N.R.] Sto tebi nikad niko prije mene nije pokazao ova dokumenta, to ja nijesam kriv i nemoj kriviti mene.
p.s.
Ako si ti Erakovic ja sam Sijuks.
— Erakovic (24.III 2006., 2:36 pm): Babologija ili bajkologija je ona historija koja se sada pokusava progurati nakaradna crnogorska vlast. Sta je babi "Milo" to se babi snilo!
Erakovici su vazada bili i ostali srbi! A to sta se tebi to ne svidja smo tvoj problem! Uzmi telefonski imenik hrvatske pa pogledaj Erakovice Stevan, Jovan, Ilija, Sava, Milos, Milan sve prava srpska imena.
Upoznao sam ja te tvoje "crnogorce" po hrvatskoj sve clanovi SDA i HDZ-a tj. poturice i latini. Cak je trenutni predsjednik HDZ-a Rijeke Dragan Magas veliki hrvat "crnogorac", a da ne spominjem Radu Perkovica koji je bio podpredsjednik HDZ-a Splita kad su u Lori kasapili crnogorske rezerviste nije prstom pomako da bi spasio svoje "sunarodnjake". Ako se i pojavi koji pravoslavac u tim "crnogorskim" drustvima zena mu je hrvatica. Pa jadnik misli da ce na taj nacin da se dodvori hrvatima.
P.S. Nisam znao da u Crnoj Gori ima Sijuksa vjerovatno i oni pricaju materinji. Materinji Erakovica i Njegosa bio je i ostao srpski a ako ti imas krizu identiteta procitaj malo bolje Gorski sve ce ti se samo reci.
— SVETOPELEK (24.III 2006., 6:53 pm): Tebi je "Gorski" glavni istorijski izvor?
— Erakovic (24.III 2006., 10:48 pm): Ne izvor nego samo potvrda toga tko su Erakovici i Petrovici. Oni su bili i ostali srbi. I unuk kralja Nikole koji zivi u Francuskoj rekao je da je ujedinjenje Srbije i Crne Gore bila zelja njegovih predaka posto smo jedan narod srpski. Moji preci su vjekovima prije jasno i glasno rekli sta su i tko su ne guraj ih tamo dje im nije mjesto.
Ako neko hoce stvoriti crnogorsku naciju nek je stvori al bez pljuvanja po ljudima koji su vjerni svojoj tadiciji i svojim djedovima. I ako neko nema obraza nek ne kalja onom tko ga ima!
I ako su tebi Ramiz, Agim i Josip blizi nego Dragan i Sava onda stvori s njima naciju pa sretno ti bilo.
— Bastadur (24.III 2006., 11:29 pm): Dragi Erakovicu, [N.R.] Kao prvo, dobrodosao na nas forum. Drago nam je da cemo moci da razmijenimo misljenja. [...] Ako malo razmislis, zivis u 21. vijeku i vremenu demokratije kada svako ima pravo da se izjasni kako zeli, nije mi jasno zasto ti, i KO SI TI da nekome drugome kazes da on nije ono, sto smatra da jeste. [N.R.] Iznosenje argumenata je slobodno, ali nametanje i vrijedjanje tudjeg nacionalnog izjasnjavanja nije.
Tebi niko nece sa ovoga foruma reci... Erakovicu, ti nijesi Srbin, nego si Crnogorac, samo sto ti nijesi toga svjestan, nego su ti isprali mozak velikosrpskim pricama i bajkama. Ako ti bilo ko, tako nesto i napise, takav ce post odmah biti izbrisan. [...]
— SVETOPELEK (24.III 2006., 11:29 pm):

[N.R.] Bili nijesu, to je 100% bili su Vlasi i to katolici. [N.R.] Dokumenta su potpuno jasna, umijes li da citas?
p.s.
Ako si ti Erakovic, ja sam Komanchero po nacionalnosti.
— Erakovic (25.III 2006., 12:16 pm):

Erakovicu, ti nijesi Srbin, nego si Crnogorac

---

Ako si ti Erakovic, ja sam Komanchero po nacionalnosti.

---

Bilo kakva rasprava poslije ovakvih tvrdnja postaje suvisna, evo ti telefonski imenik 95 % ovih ljudi su Srbi a cak sad ima i hrvata ali ni jedan nije Crnogorac. U manastiru Krka imas dokumente barem 9 koljena unazad tko su Erakovici i odakle dolaze ali vas i ovako ne zanima istina nego ono sta zelite dokazati.
Isti ste kao oni hvati sta imaju prava "hrvatska" prezimena ( Radojkovic, Radovanovic, Jovanovic, Martic, Vasiljevic, Starcevic ....) pa na silu moraju dokazati da su veliki hrvati i katolici lazirajuci historiju svoju i svoje porodice. Majcino djevojacko je Aleksic ( prije Damjanovic a u orginalu Blagojevic) isto crnogorsko naletio sam na hrvata s tim prezimenom koji me je uvjeravao da Aleksici hrvati. Ja ne znam tko je tu lud Hrvati koji me pokusavaju uvjeriti da sam hrvat (boze sacuvaj) pravoslavne vjere ili vi da sam nekakav crnogorac.
Erakovici su srbi bili i ostali a ako vas to boli vas problem!
01. ERAKOVIĆ ANDRIJA Zagreb (098) 470 965
02. ERAKOVIĆ ANDRIJA Zagreb, Frana Alfirevića 61 (01) 2305 131
03. ERAKOVIĆ BOGDAN Bratiškovci, BB (022) 7860 914
04. ERAKOVIĆ DANIEL Luka, Zagorska cesta 29 (01) 3393 467
05. ERAKOVIĆ DIJANA Petrinja (098) 9019 460
06. ERAKOVIĆ DUŠKO Vir, Rosulje IV 36 (023) 362 796
07. ERAKOVIĆ ĐORĐE Siverić, (Nepoznata ulica) BB (022) 885 019
08. ERAKOVIĆ ĐORĐE Split, Tršćanska 27
09. ERAKOVIĆ GORAN Šibenik (098) 696 139
10. ERAKOVIĆ GRADIMIR Šibenik, Mostarska 54 (022) 335 256
11. ERAKOVIĆ ILIJA, dipl.oec. Rijeka, Franje P.Pavina 30 (051) 630 076
12. ERAKOVIĆ JOVO Split, Ruđera Boškovića 20 (021) 470 914
13. ERAKOVIĆ JOVO Stare Plavnice, Staroplavnička 38 (043) 237 934
14. ERAKOVIĆ MARKO POK. VASILJA Bratiškovci, 8 (022) 7860 209
15. ERAKOVIĆ MILAN Rijeka (098) 442 793
16. ERAKOVIĆ MILENA Zagreb, Milivoja Matošeca 5 (01) 3730 15
17. ERAKOVIĆ MILKA Šibenik, Tina Ujevića 12 (022) 214 507
18. ERAKOVIĆ MILOŠ Šibenik, Bribirska 15 (022) 336 657
19. ERAKOVIĆ MIRAN Rijeka (098) 217 522
20. ERAKOVIĆ MIRAN, dr.stom. Rijeka, Lipa 44 (051) 511 829
21. ERAKOVIĆ OGNJEN Jastrebarsko, Kolodvorska 77A (01) 6281 418
22. ERAKOVIĆ PETAR Šibenik, Zapadna Magistrala 15 (022) 335 749
23. ERAKOVIĆ RADOSLAV Vinkovci, Ljeskovačka 20 (032) 360 406
24. ERAKOVIĆ RADOVAN Rijeka, Škurinjskih žrtava 15 (051) 267 399
25. ERAKOVIĆ RAJKO Malo Korenovo, Malo Korenovo 55 (043) 871 037
26. ERAKOVIĆ SLOBODAN Šibenik (098) 9735 864
27. ERAKOVIĆ STANKO Šibenik, Put kroz Meterize 8 (022) 336 048
28. ERAKOVIĆ STEVAN Sunja, Brezje 21 (044) 833 373
29. ERAKOVIĆ STEVO Petrinja, Otona Kučere 71 (044) 815 789
30. ERAKOVIĆ STEVO Rijeka, Lipa 44 (051) 511 821
31. ERAKOVIĆ SUZANA Cabuna, Braće Radić 75 (033) 780 120
32. ERAKOVIĆ TANJA Kastav, Ćikovići (Novo naselje) 31 (051) 223 405
33. ERAKOVIĆ TODOR Bratiškovci, Bratiškovci 10 (022) 7857 447
34. ERAKOVIĆ VASIM Bratiškovci, (Nepoznata ulica) 7 (022) 7859 690
35. ERAKOVIĆ VERA Petrinja, Grge Novaka 3 (044) 816 378
36. ERAKOVIĆ VESNA Zagreb, Tućanova 10 (01) 2420 392
37. ERAKOVIĆ VOJANA Rijeka (098) 9741 980
38. ERAKOVIĆ ŽIVKO Svinica, Svinica 41 (044) 836 016
— SVETOPELEK (25.III 2006., 7:25 pm): Porijeklo Erakovica sa Njegusa se jasno vidi iz dokumenata. gore [N.R.] Ako je to istina sto si napisao, tvoji su do 1918. bili pravoslavni Hrvati, a onda ih je kralj Aca dekretima proglasio za Srbe. [N.R.] Dokumenta ne varaju, americka dokumenta. [N.R.] [www.cyberbulevar.com]
— Bastadur (25.III 2006., 11:07 pm): Drugaru, [N.R.] Super... TI JESI SRBIN...TO SE JASNO VIDI.... niko ti to ne bi trebao osporavati... [N.R.] Samo prekini sa bajkologijama da drugi nijesu Crnogorci nego Srbi... [N.R.] Kao sto sam ranije rekao..svako ima pravo i treba da se izjasnjava kako hoce, i bez potrebe je da jedni drugima govorimo KO je KO. [N.R.] Svako od nas to najbolje zna i razumije.
Zato, dragi Srbinu, ne znam zasto se trudis da dokazes da ti jesi Srbin, jer se lako vidi da jesi.... samo ne pomisljaj da pokusavas da druge ubjedjujes da su Srbi, posto i sam imam nekoliko prijatelja - ERAKOVICA koji su Crnogorci a NE Srbi.
Pozdrav!
— [...]
— Erakovic (26.III 2006., 2:32 am):

Eto istine o Erakovicima vase!

Ni Njegos vise ne valja a bogami ni Knjaz Nikola sta vam ostade.
A sta se dokumenata tice to valjda i ptice sa grana pjevaju Vlasi je odavno bio bio naziv za sve pravoslavce sirom balkana, a najvjerovatnije... ONO STA SE BABI SNILO.
U Dalmaciji do stvaranja Ilirskog pokreta nije ni stvorena hrvatska nacionalna svijest vecina katolika se izjasnjavala kao Dalmatinci, a to sta su oni srbe nazivali sizmaticima, vlasima, rascanima. I mi smo njih kranjcima, bunjevcima sokcima... Srpska nacionalna svijet u Dalmaciji formirana je puno prije Garasanina udji u manastir Krka sve pise crno na bijelo. Srbi u Dalmaciju dolaze jos u 14 vijeku (prije kosovske bitke) stotine srpskih vojnika dolaze u pomoc Jeleni Subic koje salje Car Dusan.
A ako je neko "kriv" za to sta su u Dalmaciji prezivjeli srbi onda su to srpski monasi iz Crne Gore koji su iz Manastira Krka zaduzbine Jelene Subic (Dusanove sestre) osnovali Manastir Krupu na Cetini i Manastir Gomirje u Gorskom Kotaru ( osnovao ga je Danilo Ljubotina ).
Pravoslavna crkva je u selo mog oca jos 1986 proslavila 600 godina postojanja!
A to o pravoslavnim hrvatima izmislo je Pavelic! Meni su u II svijetskom ratu ustase pobile 17 clanova uze porodice. Bas me zanima koliko bi hrabrosti imao mi to reci u lice. Bilo bi ti zadnje ako te nebi ja moj ujak bi sigurno jer je on prezivio klanje.
A mozda budes imao i priliku posto kad su bila ova sranja 1991 otiso ja na ljetovanje 10 mjeseci u Crnu Goru i dao cika Momir pasos. Nije mi se uopce islo iako sam vec godinama u birackom spisku al potrositi cu tih 300 eura samo da vidim vase face po Podgorici kad cujete;
PROPO REFERENDUM
Pa zapjevati onu mi nadrazu NA LOVCENU NJEGOS SPAVA NAJMUDRIJA SPSKA GLAVA!
Vidimo se u Podgorici!
— SVETOPELEK (26.III 2006., 3:27 am):

Ja nijesam rekao da ne valjaju, imali su stvari dobrih i losih, lose im je bilo sto su mislili da cine dobro Crnogorcima, time sto ih proglasavaju Srbima.
Oni su mislii da cine dobro, cinjeli su lose.

[…]

6.
Захваљујем г. Страхињи и г. Срђану Ераковићу на достављеним подацима помоћу којих сам успео пронаћи бар две лозе далматинских Ераковића (поруке сам ''превео'' на ћирилицу):
а) Страхињина лоза:
Илија (рођен у Штикову око 1920. године, оженио се Маријом Ненадић, «када су му брата убили [у Другом св. рату – hijerakul], отишао у партизане. Као првоборац добио кућу у Винковцима»; имао је седморо деце – Ђуро рођен у Штикову 1939., Аница 1940.+, Стана?, Јованка рођена у Винковцима 1947., Раде?, Ика?+, Гојко рођен у Винковцима 1951.) > Гојко (Страхиња пише: «[...] пошто су моји отишли из Далмације као мала деца, отац ми је говорио да је на распусте одлазио доле код родбине») > Страхиња рођен 1983.
Илија је имао брата Лаза, Лазо Душка који данас (2008.) живи у Батајници (близу Београда) и има три кћерке.
б) Срђанова лоза:
Од Срђана сам сазнао следеће: «[...] Ми славимо Ђурђевдан, тачно. Моји су из Штикова [општина Дрниш, територија града Шибеника, Шибенско-книнска жупанија – hijerakul], [...]. А у овој поруци што си ми послао ниси навео коју славу славе Хераковићи са Његуша, који су као што си навео, старином из Травника или Зенице. И интересује ме то да ли се они и дан данас презивају Хераковићи или Ераковићи. Ово питам из разлога зато што је мој деда, а и остали по селу, још пре, да те не слажем, 20, 30 година причали да су пореклом из Црне Горе. Вероватно се та прича преносила са колена на колено.
Ево и мој неки скроман прилог рођаче, што ја знам о мојим Ераковићима. Отац Миле Ераковић, у Хрватској док смо живели, био познатији под надимком ''Свилаја'' из разлога што је планина Свилаја крај Штикова, тј. Штиково је на Свилаји, а отац ми се родио баш на Свилаји, не у селу. Из разлога што је тамо била кућа и чували смо стоку. Званичан датум рођења 3.1.1955. године, а незванично према причи моје бабе, негде око Св. Луке 1954. године. Мајка ми је Татјана девојачки Перковић, Дугопоље, сплитско-далматинска жупанија, град Сплит, Хрватица, рођена 23.12.1959. године. Што се тиче са очеве стране, мој деда Сергије крштено име, некрштено и тако су га сви звали у Хрватској Дује, а име Душан. Рођен је 1936, исто ваљда пред крај 10. месеца, у јесен као и мој ћаћа. Баба покојна Љубица дев. исто Ераковић, рођена 1932. умрла 2001 у Батајници. Е сад мој прадеда са дедине стране, Илија, рођен 1889. године, био у Америци једно време, немам појма ни када ни колико, убиле га усташе 1941. Прича се да је био један од виђенијих људи у селу. Његова жена се звала Јека, само то знам о њој. И са бабине стране, њен отац Васо, мајка Ика. Васо је имао надимак Шпањур[...], од далматинске шпањулет, што по народски значи цигара, цигарете. Зато што је пушио дуван. [...]»
Сергиј > Илија (1889-1941., ожењен Јеком) > Сергије Душан (ожењен Љубицом, кћерком Васа Ераковића и Ике) > Миле (ожењен Татјаном Перковић) > Срђан (1987.)

(August 01, 2009 03:51AM)

 

Erakovići Cabune – nepoznati ogranak banjanskih Erakovića?

Cabuna je lepo slavonsko mesto. Nalazi se na pola puta između Virovitice i Podravske Slatine.
U Cabuni i njenoj blizini živelo je nekoliko porodica Erakovića. Usled građanskog rata 1990-ih godina veliki broj njih se odatle iselio.
Zasigurno znam da je gospodin Ratko od ovih Erakovića. Trenutno živi u predgrađu šumadijskog grada Mladenovca. Vodi elektroinstalatersku radnju ''Elektrolux''. Izgleda da je njegov deda ili pradeda došao odnekud u Slavoniju. Pošto im je slava Aranđelovdan, pretpostavljam da su oni jedna stara odvojena grana banjanske grupacije o kojoj prezimenjaci iz Crne Gore do sada nisu znali.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Негде 13., 14. априла 2004. године завршио сам листање књиге «Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији», Загреб 1988., од др Душана Љ. Кашића. Ако сам добро запамтио, књига има нешто више од 500 страна.
Садржај је следећи: Сјеверна Хрватска (1. Најстарија насеља Срба у сјеверној Хрватској, 2. Ширење Крајне према истоку, 3. Црквена историја), Славонија (1. Посавина, 2. Осијек и Осијечко поље, 3. Пожешка котлина и Ђаковштина, 4. Подручје од Карашнице до Вировитице, 5. Даруварско-пакрачко подручје ''Мала Влашка'', 6. Црквена историја), Додатак (Страдања у II св. рату, Наши дани); Извори и литература, Регистар мијеста.

Сјеверна Хрватска: Најстарија насеља Срба у сјеверној Хрватској: Од Калника до Чесме: 36./39. стр.:

«Вршећи своја демографска истраживања, Радослав Грујић је прије Првог светског рата дошао до закључка да су, на пример, ''[…] Хераци, Хераковићи и др. од Његуша; […]''.»

Болфан име добило по цркви св. Волфганг: «Крајем XIX вијека сретамо у овој парохији сљедећа презимена: […] Драгосављевић, Ђурашевић, Ерак, Зоретић, Јагодић, […][фуснота 51 – ''Шематизам Православне српске епархије пакрачке'', Пакрац 1898. године].»

Велики Поганац (Велики Грабичани, Иванац, Пркос, Радељево Село, Расиница, Рибњак, Дуга Ријека и Копривничка Ријека): «[…] Тако се у XVIII вијеку у Великом Поганцу помињу презимена: […] Смољановић, Дуликравић, Херак, Остојић, […]; у Радељеву Селу: […] Обрановић, Херак, Ковачевић, Ликић, […]. […]
Иако ово нису сва презимена Срба у овим селима половином XVIII вијека, многих и од њих неће бити крајем XIX вијека, кад су се у овим селима ове парохије нашла ова презимена: […] Северовић, Фајтовић, Херак, Црљеница, Чавић, […]. [фуснота 56 – ''Шематизам Православне српске епархије пакрачке'', 1898.].»

«Манастир Лепавина […] У једном војном списку око половине XVIII вијека спомињу се из Малог Поганца и ова презимена: […] Зорић, Херак и Поповић. [фуснота 77 – ДАХ = Државни архив Хрватске, Загреб. Generalatus Varasdiensis, IV, 109.].»

Сјеверна Хрватска: Ширење Крајне према истоку: Градови: Бјеловар – Велике Средице: 130.стр.:
«Осамдесетих година XVIII вијека (према матицама) помињу се у Средицама ова српска презимена и њихови кућни бројеви: […] Хераковићи (43), […] и многи без кућног броја, вјероватно привремени досељеници или станари.» У то време Средице су имале 55 кућних бројева (од 1 до 55). Презимена која су имала кућне бројеве око броја 43 су: Славујевићи (кућни бр. 24, 25, 26, 35, 44), Стојановић (45), Голубковић (47), Вујатовић (48)...

Постанак града Бјеловара: 138./139. стр.:
«[…] Ове породице су временом изумирале, али су послије њих долазили нови трговци, занатлије и посједници, нарочито крајем XIX и почетком XX вијека. Познате и богате дућане имале су породице Омчикус, Марин, Ивановић и Хераковић, Гроздић, Настић и други.» […]
«Када су први предсједник и подпредсједник – Огњеслав Утјешеновић и Милан Врабчевић – идуће године (1885.) отишли у пензију, изабрана је нова управа Црквене општине: предсједник мајор Пајо Мандић (брат данашњег епископа тузланског Николаја Мандића), подпредсједник Јоцо Славнић, управитељ помоћних уреда Судбеног стола, благајник Милан Херак, градски рачунар, перовођа Буде Беговић, грунтовничар.»

Славонија: Пожешка котлина и Ђаковштина: Трештановци: 237./242. стр.:

«Грање се као и околина села потурчило, те су ти исламизирани старосједиоци морали да се с Турцима повуку у Босну, а у село су се доселили православни Срби (Valachi graeci ritus). При попису 1702. било их је 9 кућа: Радивој Кнежевић, Сава Ераковић, Радосав Радовановић, Мисав Бошњак, Јован Павловић», Ранисављевић, Вукосављевић, Бартоловић и Бошњак (фуснота 140 – Смичиклас ''Двијестогодишњица'', II, 167.).
«Ови становници су постепено нестајали, али су долазили нови, и Срби и Хрвати.» Грање је 1929. године имало 31 српску кућу са 148 душа.

«Лонџица је и за вријеме Турака, већ од половине XVI вијека, а и послије ослобађања била насељена Србима. Према попису из 1702. године било је у Лонџици 14 кућа, чији су домаћини били: […] Јаћим Лалић, Стојан Бузаџић, Јовица Хераковић, Драгоје Симић, […]», Харамбашић, Буџић (фуснота 189 – Смичиклас ''Двијестогодишњица'', II, 182.).