- Parohija smiljanska, u koju se Tesla preselio 1852. godine, pored sela Smiljan u svom sastavu imala je još tri naselja: Bužim, Vedropolje i Divoselo. Smiljan je 1852. godine imao 52 srpska pravoslavna doma, Bužim 15, Vedropolje 12 a Divoselo 68. Prema tome, parohija je 1852. imala ukupno 147 domaćinstava. Smiljan je te godine imao 522 pravoslavna stanovnika, Bužim 128, Vedropolje 166 a Divoselo 805. Čitava parohija imala je ukupno 1651 pravoslavnu dušu. Svaka pravoslavna kuća parohije smiljanske imala je u proseku nešto više od 11,5 članova porodice, s tim što je u Smiljanu taj prosek iznosio 10,03, u Bužimu 10,53, u Vedropolju 13,33 a u Divoselu 12,38. Smiljan i Bužim bila su naselja s mešanim pravoslavnim i rimokatoličkim tj. srpskim i hrvatskim stanovništvom, a Vedropolje i Divoselo bila su pretežno pravoslavna, tj.srpska. Smiljanska parohija bila je toliko velika da je od jednog njenog kraja do drugog trebalo pešačiti jedanaest sati. To pešačenje nije bilo lako i jednostavno, jer putevi su bili neuređeni a često i teško prohodni. Otac Milutin napisao je da ga na tom putu "sretaju velike vode, glibovi, blata i proča pripjatstavija, da zdravlje i život u pogibelj bacam, a konja zašto kupiti neimam, niti sam na ovaj način u sastojaniju deržati ga, i tako na moju žalost dušepopečiteljstvo terpiti će morati".

Izvor: MILUTIN TESLA - SVEŠTENIK U SMILJANU, Vasilije Krestić / Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, knjiga 7, 2009.

- Do sada nismo znali odakle je Milutin Tesla. Sada, po njegovom iskazu, saznajemo da je rođen u selu Raduč, nedaleko od Medka, u Ličkom protoprezviterijatu.

- Pre no što je sa službom prešao u Smiljan, otac Milutin je svešteničke dužnosti obavljao u Senju. Ne može se sa sigurnošću reći zašto je došlo do njegovog premeštaja iz tog primorsko-krajiškog grada u zabačeno i zapušteno ličko selo Smiljan. Zna se da je tokom 1851. i 1852. godine, nalazeći se u Senju, bio veoma bolestan. Sasvim je moguće da mu klima u tom primorskom gradu nije odgovarala, pa da je to bio razlog što je došlo do premeštaja. Isto tako, ne možemo isključiti mogućnost da mali broj pravoslavnih u Senju nije bio u stanju da izdržava mnogobrojnu Teslinu porodicu. Ne mogavši da radi, bez ustaljenih prihoda, da bi prehranio porodicu koja se znatno uvećala, bio je prinuđen da se zadužuje. Zbog toga je, kako je napisao Gornjokarlovačkoj eparhijskoj konzistoriji, pao u očajanje.

- Materijalna situacija Tesline porodice nije se popravila dobijanjem nove parohije. Naprotiv, "čemerno stanje", kako je zabeležio otac Milutin, nastavilo se. Kako parohijski dom u Smiljanu, u koji su imali da se usele Milutin i njegovi ukućani, nije bio u dobrom, već u rđavom, gotovo ruševnom stanju, i stoga što ga je prethodni penzionisani paroh Smiljana, Ilija Žegarac, dočekao gotovo neprijateljski. Milutin je s familijom mesec dana, s velikim troškom, morao da živi u Gospiću. Bio je prinuđen da putuje iz Gospića i da u Smiljanu obavlja parohijsku službu. Nevolje porodice Tesla nisu prestale ni posle konačnog preseljenja u Smiljan. Crkvene poslove u toj parohiji Milutin je preuzeo oktobra 1852. godine. Do tog meseca parohijani su sve svoje obaveze prema parohu "sva svoja davanija", kako je napisao Milutin "već otdali", pa je njemu preostalo da bez svešteničkih prinadležnosti prehrani "mnogočislenu familiju" svakakvim oskudicama "prignjetenu". Da bi u tome uspeo, obratio se mesnoj mirskoj vlasti da mu ona, na ime polovine sesije koja mu je pripadala, priskoči u pomoć. Na drugu polovinu sesije zadužio se kod "jednog hristjanina" iz Smiljana i tako, s mnogo muke, jedva je uspeo da prehrani svoju nejač.

Izvor: MILUTIN TESLA - SVEŠTENIK U SMILJANU, Vasilije Krestić / Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, knjiga 7, 2009.