Pitomci:

Povjerenik:

Poslodavac:

Izvor: Srpsko privredno društvo "Privrednik"

OKIR 1793 hvala mnogo na informacijama, raspitacu se sad kod starijih u porodici dali im neka od imena nesto znace,. znam da smo imali u Subotici rodjake a i Vocin nije daleko od Gornjeg Viljeva pa je moguce da je Milovan Milovukovic jedan od brace moga dede jer su se oni , tri brata, kao deca razisli ( otac i majka su im rano umrli ). Jos jednom veliko hvala...

U Tenji kraj Osijeka 1736. godine bilo je 139 kuća. Među vlasnicima se pominju Maksim Milovukov i Mojo Milovuković.

Izvor: Srpska naselja i crkve u Sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Kašić

  Zahvaljujem se, knjiga koju ste naveli kao izvor informacija , dali je dostupna u e-formatu i ako ne kako se do tih knjiga moze doci ( vec sam potrazio na amazon , ali bez uspeha). Osim toga ako znate dali su knjige rodjenih i umrlih dostupne preko interneta ?

Knjiga se može naći u čitaonicama biblioteka u Somboru i Staroj Pazovi, kao i u biblioteci MATICE SRPSKE u Novom Sadu.

Knjiga nažalost nije dostupna u e-formatu (bar ja dosad nisam naišao na nju), ali dio knjige postoji na sajtu benkovackoguvno.yuku.com

http://benkovackoguvno.yuku.com/topic/1976/SRPSKA-NASELJA-I-CRKVE-U-SJEVERNOJ-HRVATSKOJ

U Šematizmu mitropolije Dabro - Bosanske iz 1882. godine u parohiji Rebrovac, u protoprezviteratu banjalučkom, pominje se prezime Milovukov sa krsnom slavom Nikoljdan.

U Šematizmu eparhije Pakračke iz 1898. godine pominju se Milovukovići.

U protoprezviteratu treštenovačkom, u parohiji Požega (sela: Bresnica, Vrhovci, V.Zenica, Komorica Komušina, Koprivnica, Laze, Pleternica, Suljkovci, Škrabutnik) i parohiji Poučije (sela: Borovik, Slobodna vlast, Čenkovo) pominju se Milovukovići sa krsnom slavom Đurđevdan.

U protoprezviteratu voćinskom, u parohiji Orahovica (sela: Duzluk, Kokoćak, Kraina, Pištana gornja i donja) pominju se Milovukovići sa slavom Nikoljdan; u parohiji Suhamlaka (sa selom Crnac) pominju se Milovukovići sa slavama Lučindan, Aranđelovdan i Stevanjdan. 

Zahvaljujem se, znaci nigde se ne pominju Milovukovici sa slavom Sv. Jovana ? Nasao sam nesto na linku 

http://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=7620

pominje se Milovukovic Dusan , cini mi se isti onaj sa spiska kog ste mi vi poslali.

Pregledaću zvanične spiskove žrtava, pa ću okačiti.

Pozdrav, Petar.

Orahovica

Do sad sam uspeo da nadjem sledece 

Milovukovic Stefan i Vaja su imali trojicu sinova, mog dedu Dusana i dva njegova brata Milovana i Djuru, Milovan je zavrsio u Subotici i dobio dve kcerke ( njihova imena jos na zalost ne znam) a Djuro je po pricama moje tetke ziveo relativno blizu Gornjeg Viljeva u selu Cacinci i tu je, koliko znam, i umro , dali je imao dece to ne znam. Moj deda Dusan je iz Gornjeg Viljeva dosao u Surcin gde je i umro.Dali postoji nacin da na osnovu ovih podataka dodjem do malo vise detalja kao sto su godine rodjenja Milovukovic Stefana ( ili Stevan) imena njegovih roditelja ? Godina vencanja sa mojom prabakom Vajom , na zalost niko nezna njeno devojacko prezime. Pretrazujem internet u nadi da cu naci izvode iz maticnih knjiga ali , ili ja ne trazim pravilno ili ti podaci nisu dostupni ...

PS. Hvala Petre (okir 1793 ) na dosadasnjoj pomoci...

Zoran

Imate sasvim dovoljno podataka, da završite rodoslov, počevši od prababe i pradede do današnjih dana.Takođe, sa podacima kojima raspolažete imate mogućnost da dođete i do devojačkog prezimena Vaše prababe...

Ukoliko živite u Srbiji 2/3 posla urađeno.

Imate na Rodoslovlju, uputstvo za one koji počinju da dublje ulaze u oblast porodične istorije.

Pozdrav
 

U krštenici mog pradede jasno piše STEFAN, no svi su ga zvali STEVAN ...

Verujem da je takva situacija sa svim Stefanima, koji su rođeni u predelima današnje Hrvatske.

  - ne zaboravite da su stare crkvene matične knjige koje su pisane crkvenoslovenskim jezikom i ćirilicom prepisivane  u matičnim uredima i da su kasnije izdavani podaci na osnovu tih prepisa,  u kojima su imena iz originala transkribovana kako je kom ćati bilo zgodno . ))

- U prvoj polovini XIX veka pre jezičkih reformi prezimena  i imena su sadržavala i danas nepostojeće glasove kao *JER*.

Za STEFAN lično ime iz originalnih crkvenih knjiga naišla sam  da su kasnije izdavana dokumenta u kojima ime na liatinici stoji : STEVAN,STJEPAN i STIPAN u Hrvatskoj.

ha znači da su ćatama uglavnom falile naočale

no ako ostavimo po strani ćate, zanimljiva je činjenica da su Stefani zaboravili svoja prava imena, i da su bili Stevani, da porodica pojma nije imala da imaju drugo ime ... i da su kao Stevani prijavljivani u matičnim knjigama umrlih ...

bilo bi zanimljivo znati zašto su "zaboravili" svoja imena , da li je i to spadalo pod demokratsku asimilaciju , uslov opstanka u prijateljskoj sredini ...

ranijih godina kada bi me pitali kako mi se zvao taj pradeda ja bih kao iz topa rekla Stevan, ... međutim u porodičnoj arhivi pronađoh originalne krštenice i tamo jasno piše Stefan ... i iskreno rečeno mnogo mi se više sviđa ...

 - postojala je i razlika između imena koje je bilo u crkvenim knjigama i onog *narodskog* koje je i bilo korišćeno . *EMANUEL*  je živeo zavisno od kraja do kraja kao Manojlo ili Mane, pa čak i Mile, * TEODOR* je naravno bio Todor ili Tode, *JOSIF* je bio Joso, *ANGELIA* je bila Anđa., a najbolji primer je veoma često ime u crkvenim knjigama - *GEORGIE*

To je najbliža transkripcija onoga što je upisano u matične knjige XIX veka - a živeli su  i kasnije dobijali dokumenata kao

ĐORĐE,

ĐORĐIJE

ĐURAĐ,

ĐURO,

ĐURA;

ĐOKO,

ĐOKA,

ĐUKA,

ĐUKAN

ĐUKO,

ĐURICA

....                 

U principu, dosta je lako odrediti da li je predak *Georgie* bio Đorđe ili Đuro na osnovu ličnih imena koja su prisutna u kasnijim generacijama . Kada pravite porodično drvo transkribujte originalni upis imena i prezimena iz crkvenih knjiga verno originalu, a dodajte i svetovnu ili kasnije ozvaničenu varijantu ako je poznata.