Link ne radi pa evo copy paste Naslednici novovaroške porodice Borisavljević bezuspešno traže povraćaj 1.500 hektara šume na Zlataru

Srpska šuma na evropskom sudu
Imamo podatke da su naši stari tu zemlju kupili još 1745. godine za 25 vrećica zlata i 1.000 pari volova, a danas je vredna stotine miliona evra. Svi se prave nenadležni, pa ćemo pravdu tražiti preko - Međunarodnog suda u Strazburu

Potomci čuvene novovaroške porodice Borisavljević najavili su ovih dana da će, pošto već osam godina uzalud čekaju da država Srbija donese zakon o denacionalizaciji, svoju dedovinu, odnosno oko 1.500 hektara šume na Zlataru, tražiti preko - Međunarodnog suda pravde u Strazburu.

- Ta šuma je naša očevina i dedovina koja nam je oduzeta u jedno teško vreme kada zakoni nisu važili i mi ćemo učiniti sve da ono što je učinjeno 1946. godine ispravimo i tu imovinu vratimo u naš posed. Jedno vreme, čekajući da država uradi ono što su odavno obećali, razmišljali smo da jednostavno uđemo u posed, ali smo od toga odustali i pravdu ćemo u najskorije vreme potražiti pred sudom u Strazburu. Srbija je jedina država u ovom delu Evrope koja pre zakona o privatizaciji nije donela zakon o denacionalizaciji. To su i Albanci uradili još 2005. godine, a mi kao legalni i zakoniti vlasnici nismo više spremni da u nedogled čekamo da država uradi ono što je dužna - kaže Milan Borisavljević (62) iz Beograda, jedan od potomaka ove porodice.

Šuma Borisavljevića na Zlataru vredna je danas, kaže Milan, na stotine miliona evra. Samo njegov deda Milan, koji je preminuo 1932. godine, imao je na planini iznad Nove Varoši 449,68 hektara visoke, izuzetno kvalitetne smrčeve šume, ostali Borisavljevići još najmanje 1.000 hektara. Granica njihovog poseda išla je, pamte i dan-danas stari Borisavljevići, od Golog brda, vrha Zlatara, preko podzlatarskih sela Pravoševe, Muškovine, Aljinovića, putem Nova Varoš - Sjenica... U Borisavljevića posedu bila je i Vodena poljana. U istorijskim knjigama stoji i podatak da su Karađorđa 1809. godine, kada je u oslobodilačkom pohodu sa svojom vojskom stigao pred Novu Varoš, dočekali Borisavljevići i Raškovići, da su ga snabdeli oružjem, novcem, municijom, hranom, Karađorđeve čete popunili novim borcima...

ČEKAJU ZAKON

Familija Borisavljević nije jedina u novovaroškom kraju koja očekuje zakon o denacionalizaciji i povraćaj oduzete imovine. Desetine porodica iz ovog kraja očekuju da država Srbija konačno ispravi nepravdu staru već više od šest decenija. Neke familije godinama već vode sudske sporove, održane su desetine ročišta oko spornih šuma na Zlataru, u Bosanju, Kamlju, ali izvršnih presuda nema.

TEREN ZA GOLF

Potomak čuvenih novovaroških trgovaca kaže da su članovi ove familije, sada rasuti širom sveta, spremni da posle povraćaja imovine rade na razvoju čitavog ovog kraja.
- Investitori čekaju. Već razmišljamo o razvoju turizma, o proizvodnji zdrave hrane, o drvnoj industriji, neko vreme imali smo ideju da na Zlataru, na Vodenoj poljani, sred našeg poseda, gradimo terene za golf. Ozbiljno razmišljamo da u Novoj Varoši osnujemo fondaciju koja bi pomagala siromašnu decu iz tog kraja - kaže Milan Borisavljević.

- Imamo podatke da su naši stari zemlju na Zlataru kupili još 1745. godine za 25 vrećica zlata i 1.000 pari volova. U to vreme moji preci, trgovci iz Nove Varoši, imali su predstavništva u Carigradu, Skoplju, Solunu, Prištini, Prizrenu, Mitrovici, svoje proizvode izvozili su u Austriju, Italiju, Grčku, Tursku carevinu, u Nemačku... Bili smo donatori sajma kože u Lajpcigu, a Mićo Borisavljević i njegov sin Jovo 1866. godine preko Beča su putovali u Lajpcig, gde su razvijali svoje poslove. Bili smo donatori sajma sitne stoku u Solunu, sajma krupne stoke u Dubrovniku, moji preci školovali su se u evropskim prestonicama tog vremena, pomagali gradnju crkava i manastira po Srbiji, bili dobrotvori - prepričava Milan samo deo više no bogate istorije ove čuvene novovaroške porodice.

Zemlja i šuma na Zlataru u posedu Borisavljevića bili su sve do 8. februara 1946. godine, odnosno dok nove komunističke vlasti nisu čvrsto preuzele vlast u ovom delu zemlje.

- Tada je Narodnooslobodilački odbor sela Drmanovići, bez prisustva ijednog Borisavljevića, odlučio da mi nismo zemljoradnici nego - zemljoposednici i eksploatatori i rešeno je da nam se sva zemlja, odnosno šuma, oduzme, po zvaničnim dokumentima blizu 1.500 hektara - kaže Milan Borisavljević.

Sa promenama u Srbiji 2000. godine, Borisavljevići su se ponadali da je došlo vreme da vrate ono što je njihovo i po božjim i po ljudskim zakonima.

- Naravno da smo pomislili da je došlo vreme da se nepravda ispravi. Zakon o denacionalizaciji trebalo je da se donese još 2001. godine, nacrt teksta bio je urađen, usledila su odlaganja i - kako tada, tako i danas. Mi smo se još 2000. godine obratili opštini Nova Varoš i zatražili do njih da nam vrate zemlju, odnosno šumu, koja je sada u posedu „Srbijašuma“. Iz opštine su tada od nas zatražili da dostavimo dodatne dokaze o vlasništvu i dokaze o oduzimanju 1946. godine. Kad smo i to dostavili, odgovorili su nam da nisu nadležni da odlučuju, uputili su nas na Ministarstvo finansija, godine prolaze, a nikakvog pomaka nema. Zato ćemo pred međunarodne institucije, pa neka oni kažu ko je u pravu - kaže Milan Borisavljević.

Autor:
Zoran Šaponjić
Dodaj novi komentar
KLJUČNE REČI:

sud

Zdravo Karlo

Borisavljevic Gavrilo, koji je u medjuvremenu umro, je istrazivao poreklo prezimena Borisavljevic i o tome postoji knjiga, Autor Subotic, kazivanja Borisavljevica.

U toj knjizi je navedeno da je prvi bio 1402god. Pop Jevrem koji se naselio iz stare ercegovine u dolinu Zete i imao je dosta dece. Jedan sin mus se zvao Borisav i po njemu se nastavilo prezime Borisavljevic. Kasnije su se poceli raseljavati sto na Zlatar sto u Bosnu itd. Borisavljevicima sa Zlatara je oduzeto 800Hektara zemlje za vreme Titinog rezima. Ako mozes pokusaj da dodjes do knjige vrlo je zanimljiva i ima rodoslov gde ces verovatno moci naci svoje neko poreklo.

pozdrav

Katarina

Karlo,

pretpostavljam da imas i deda-strica Miroslava. Ako je to tacno onda smo rod. Moja baba Savka tvoj pradeda Njegos, njihova sestra Zorka, brat Vlada,brat Milos i brat Strahinja-Strajo su svi deca Gavrila i Jovanke Borisavljevic. Majka im je Vasa Kulic, druga zena Mihajla Mica Borisavljevica, nakon smrti prve zene Stoje Plavsic. Ja sam procitala "Kazivanje Borisavljevica" i iz njega jedva spojila sta s cim ide, jer rodoslov nije napravljen, vec je svakome ostavljeno da ga sam sklapa ako uspe da poveze stvari koje su vrlo nepovezane i ponavljaju se na raznim mestima razlicito. Ako spadas u ovu "granu" onda mozes biti ponosan, jer je Jovanka tvoja pra-prababa bila jedan od osnivaca Kola srpskih sestara i zbog svoje aktivnosti tokom I sv. rata su je 1918g ubili Austrougari. Strahinja-Strajo je bio narodni poslanik Zetske banovine u Narodnoj skupstini Kraljevine Jugoslavije. Mogu se naci i stenogrami njegovih govora u skupstini. Ja sam baba Savkina unuka mladja cerka Branislava Tubica najmladjeg sina. Ona je imala 3 sina i 3 cerke: Vasilija, Momcila i Branislava, Zagorku, Nadu i Ljubomirku. Samo je Ljubomirka ziva od njih. Njen muz je bio Gojko Tubic iz Sjenice. Oboje su ubijeni tokom II sv. rata. Deda Gojko je bio predsednik opstine Sjenica od 1921-1924 i Predsednik Demokratske stranke Davidovic-Grol. Istrazujuci rodoslov Tubica "skrenula" sam u Borisavljevice tragajuci za podacima, pa sam uspela da spojim 9 kolena, medjutim tu nedostaje nekoliko kolena izmedju Popa Jevrema i Borisava, sigurno bar 4. Mogu da ti posaljem ovo sto sam izvukla. Ja imam sina od 17 godina zove se Mihajlo. Mozes mi se javiti u svako doba ako te zanima vise. Sudbina im je uglavnom tragicna. Pozdravi tvoju familiju, a moje rodjake! Da li je ziv deda Zdravko?