Pleme Bratonožići.

Valja potražiti eventualno još poneka veća bratstva sa ovom slavom. Ako naič‘em na predmetni podatak javiti ću.

Pozdrav,

Brane

Brane, hvala puno na odgovoru. Medjutim, ima nesto ovde sto mi je nejasno. Naime, nasao sam na jednom mestu da je slava Bratonozica - Sv. Nikola. Da li ovo znaci da neka bratstva iz ovog plemena slave Srdjevdan? Koja su to bratstva?

Takodje sam nasao da ogranci bratonozickog bratstva Lutovaca u Borcu (Srbija) slave Srdjevdan, ali da su ovu slavu naknadno uzeli.

Točno je što si napisao.

Pleme Bratonožići dijeli se na Donje i Gornje. Donji Bratonožići smatraju se Bratonožićima u užem smislu, a gornji se još zove Brskut.U njemu postoje dva velika bratstva, zapravo dva rodoslovna plemena. Bratovi potomci koji slave Sv. Nikolu i Lutovci koji slave Sv.Srč‘a.

Nemam više podataka, ali ako naič‘em na štogod javiti ću.

Е Ðeво и јa дa СÐe укључиm у овaј форуm.

Ðњоји Ј¾вковиС›и Су поријÐeклоm из АндријÐeвицÐe.
А половиноm 19.бијÐeкa Су дошли у СaрaјÐeвСко пољÐe, пa Су одaтлÐe прÐeшли у околину Ð’огошС›Ðe, гдјÐe нaС јÐe до кaпитулaцијÐe у ДÐeјтону било око 25 доmaС›инСтaвa.
Нaкон кaпитулaцијÐe у ДÐeјтону, којa јÐe онaко нaпрaСно потпиСaнa, рÐeaлизовaнa, рaзишли Сmо СÐe куд јÐe ко знaо и уmио, дa ни до дaнaС Скроз нÐe знamо гдјÐe СÐe ко зaуСтaвио, a поготово ко јÐe жив, a ко mртaв.

Ðњи Слaвиmо СÐ’.СÐeргијa и Ð’aкхa-20(7)октобaр.

РовÐeС›и по интÐeрнÐeту, нa вишÐe aдрÐeСa Сam нaшaо дa Су mоји Ј¾вковиС›и, Стaриноm ШС›ÐeкиС›и, који опÐeт СлaвÐe ЛaзaрÐeву Суботу.

Ðњaдa у јÐeдну руку вaжи прaвило код Србa, дa Су они Срби који СлaвÐe иСту Слaву, бÐeз обзирa нa прÐeзиme, нÐeки род, опÐeт то прaвило нÐe mожe дa Скроз довÐeдÐe до конaчних прÐeдaкa, јÐeр, нпр.уСљÐeд бјÐeкСтвa од крвнÐe оСвÐeтÐe, и Сл., у друго плÐeme или држaву појÐeдини нaши прÐeци Су mијÐeњaли прÐeзиme, Слaву, пa чaк и вјÐeру(Случaј КaдиС›a, нaкон убиСтвa "зÐeкa maнитог").

Ево код meнÐe конкрÐeтно, Ј¾вковиС›и водÐe поријÐeкло од ШС›ÐeкиС›a(ПипÐeри), a СрС’Ðeвдaн јÐe опÐeт Слaвa БрaтоножиС›a.

Ð’олио би дa нÐeко од поСјÐeтилaцa овог форуma mи одговори, aко знa штa вишÐe о mојиm прÐeциma.

БрaтСки поздрaв

РaдÐe Ј¾вковиС›
СрпСкa РÐeпубликa

Ja bih molio tebe ili administratora da otvori novu temu!

Dakle prezime Jovković.

O kultu Sv. Srdja i Vakha

U Duklji (Zeti) su se od prijema hrišćanstva do XI vijeka oformili i kultovi. Da je kult Sv. Srč‘a i Vakha bio veoma izražen, svjedoči brojnost crkava i manastira (15) posvećenim ovim svecima.
Neke od njih su:
- na Bojani kod Skadra
- u selu Dejaci u Hotima
- u selu Oboti na Bojani
- u Prapratni (danasnji Mrkojevici) kod Bara
- na Djurdjevom Brdu kod Tivta
- u Podima kod Herceg Novog
- u Pridvorju kod Dubrovnika
Najznacajnija medju njima je crkva na Bojani kod Skadra, koja je bila grobna crkva zetskih i raških knezova i kraljeva: Mihaila, Bodina, Vladimira, Dobroslava, Gradine i Draginje. Takodje u crkvi u Prapatni su sahranjeni Vojisavljevici.

Prema nekim podacima skraja XIX veka u Zeti se Srdjevdan slavio najvise posle slave Sv. Nikole. Takodje, pola krtoljskih sela, ciji je rodonačelnik bio Dapko su slavili Srdjevdan.

Prema gore navedenom moglo bi se zakljuciti sledece:
-postojbina Srdjevdana, je Crna Gora odnosno Duklja(Zeta) ili bolje receno oblast u kojoj je vladao kult Sv. Srč‘a i Vakha.

-porodice koje danas zive izvan Crne Gore, a koje slave Srdjevdan, najverovatnije vode poreklo iz Crne Gore odnosno ove oblasti.

Primeri Miskovici, Markovici, Tatici ili Curcici iz Borce, Jovkovici iz Sarajevskog polja, Grbici iz Bos. Krajine i Like slave Srdjevdan i vode poreklo iz Crne Gore.

Uspeo sam saznati i za neka prezimena/porodice koje su zivele sredinom proslog veka u Pivi i koje slave Srdjevdan. To su Davidovici iz Nedajna, Patici iz Gornje Crkvice i Avram iz sela Crna Gora. Zajednicko za njih je da su izpreko Tare, a iz sela Velinici odnosno Zlatnog Brda.

Takodje, Cor-Ilici iz Jadra su Pivljani, koji su se doselili u prvoj polovini 18. veka, slave istu slavu.

Posto je Piva krajem 10. veka bila jedna od zupa Duklje, moglo bi se reci da ona gore navedena pretpostavka o Srdjevdanu vazi i za ove porodice.

Interesuje me da li znate nesto vise o poreklu ovih porodica, odnosno odakle su naselili oblast Pive/Tare?
Gde se na internetu mogu naci detaljnije karte Zete odnosno Duklje?

Da spominju se ove familije u knjizi "Piva i Pivljani" Svetozara Tomića. Pretpostavljam da si je pročitao.
Za Davidoviće piše da su Zatarci iz sela Velinića.
velinići: http://maps.fallingrain.com/world/BK/2/Velenici.html
Dakle Pivska oblast.

Patići su takoč‘er iz Velinića.
A za Avrama veli da je iz Zlatnog Brda ispreko tare. Gdje je to ja pojma nemam.

Ja kada naič‘em na podatke o familijama koje slave Sv.Srč‘a javiti ću. Ustvari radi se o pomanjkanju slobodnog vremena. Svojedobno sam čitajući nailazio na takve familije.

Pozdrav,

Brane

Porodice iz Like koje cija je slava Srdjevdan su:
Brekic (Breka), Basic, Grbic, Ljiljak, Skrbic, Ugrenovic (Ugren).

Da li netko zna, ili ima neke podatke, zelio bih da napravim svoje porodično stablo, zovem se Е½eljko Grbić(1973) živio sam do 1995 u selu Račić kod Bihaća, slavim slavu Srč‘evdan moj otac se zvao Branko(1947),djed Nikola, pradjed Jovo po predanju sam čuo da smo doselili iz Like, ali kažu da smo porijeklom iz Crne Gore, vilio bih da saznam tko sam i odakle potičem. Izvinjavam se administratoru jer sam možda promašio temu i volio big da se otvori tema Grbić. Platio bih poštanskom uplatnicom jer neposjedujem odgovarajuću kreditnu karticu. Hvala na razumijevanju.

Pozdrav svima,
zovem se Bogdan Trifunovic, zivim u Cacku i slavim Srdjevdan. Poreklom sam od Trifunovica iz sela Lunjevica kod Gornjeg Milanovca. Trifunovici veruju da oduvek slave Srdjevdan.

Kod Trifunovica je veoma izrazeno predanje da smo mi od Lutovaca, sto znaci da smo Bratonozici. Postoji i prica da je mesto zivljenja u Crnoj Gori bilo pod planinom Cakorom, sto pripada Vasojevicima, ali sam pronasao u Srpskom etnografskom zborniku br. V (1903) da je na tom prostoru zivelo Lutovaca u XIX veku.

Na forumu su pomenuti iseljeni Lutovci u Gruzi, to su danasnji Miskovici u selu Borač u Gruzi. Trifunovici i Miskovici su jedan rod, slave Srdjevdan i obe familije pamte zajednicko poreklo. Naime, tri brata su se doselila u Sumadiju, Trifun (od koga su Trifunovici u Lunjevici), Marko (Markovici, danasnji Miskovici u Borcu) i Joksim (danasnji Joksimovici u Gornjoj Trepci kraj Cacka). Pouzdano je da su oni jedan rod, iako svaka familija drugacije objasnjava nacin kako su dosli na danasnji prostor i u koje vreme. Takodje, Miskovici veruju da su promenili slavu zbog krvne osvete, o cemu je vec neko ovde govorio.

Inace, Trifunovici veruju da su pre Crne Gore ziveli u Konavlima (izmedju Dubrovnika i Trebinja), odakle su se iselili pod pritiskom unijacenja u Crnu Goru. Ovaj podatak moze biti vazan zbog kulta Svetih Sergija i Vakha koji je u Primorju bio veoma snazan (u razgovoru sa starijim Trifunovicima saznao sam da se prepricava kako je nekada izmedju Dubrovnika i Draca bilo 11 crkava posvecenim ovim svecima). Neko je na forumu pomenuo 15 crkava, bilo bi dobro da se utvrdi polozaj sto vise tih crkava.

Kult Sv. Sergija i Vakha nastao je u gradu Rosafu u Siriji (oni su bili rodjeni u rimskoj Siriji), odakle se prosirio na istocni Mediteran. U danasnjem Kairu postoji veoma dobro ocuvana crkva posvecena tim svecima i pripada Koptskoj crkvi u Egiptu. U Istanbulu takodje postoji (ili je postojala, nisam sada siguran) crkva posvecena S. i V., sagradjena najverovatnije izmedju 525. i 535. godine. Arhitektonska resenja primenjena na njoj koriscena su i prilikom izgradnje Svete Sofije (isti je graditelj), zbog cega su je savremenici zvali "Mala Sv. Sofija".

Vec je pomenuta crkva na Bojani. Koliko ja znam u pitanju je benediktinski manastir Sv. Srdja, verovatno iz 11. veka, u cijoj su se crkvi sahranjivali Zetski vladari. Ukoliko gresim neka me neko ispravi i uputi na dodatne podatke. Sv. Srdj je bio i vazan utvrdjeni grad na Bojani tokom citavog perioda srpskih drzava (bio je emporij, odnosno grad gde sa trgom-trgoviste).

Izvinjavam se na preopsirnosti, ali sam po struci istoricar i volim da "pricam" o ovim stvarima. Nadam se da ce se ova tema nastaviti, jer pruza mogucnosti za mnoge odgovore iz porodicne istorije i rodoslova.

Pozdrav,
Bogdan

Pozdrav Zeljku i Bogdanu,
@ Zeljko
Topici o prezimenu Grbic mozes naci na donjim adresama Rodoslovlja
http://www.rodoslovlje.com/phorum/read.php?19,1353
http://www.rodoslovlje.com/phorum/read.php?5,2107

@ Bogdan
Cilj ovog topika je bio da se vidi Srdjevdan kao veza izmedju novog i starog kraja, odnosno da ljudi seleci se nose nazive i obiljezja starog kraja. Interesantno je videti u kojim su se sve pravcima porodice selile.

Miroslav

Dragi Bogdane,

Hvala puno na javljanju i na interesantnim informacijama. Prezime Trifunovic se spominje u knjizi “Prezimena iz Crne Gore” od brace Miljanica. Interesuje me da li su tvoji Trifunovici neki od tih koji se spominju u toj knjizi?

Pozdrav,

Miroslav