Pozdrav za rami8,

Stvarno si unela malo zivosti u nase dosadne postove koji uglavnom nastoje samo da prenesu sturu informaciju. Hvala na podacima o tvojima. Zelja nam je da prikupimo
sto vise informacija o svima (ili sto pribliznije toj kategoriji "svi") koji slave Sv. Sergija i Vakha, u nadi da ce onda biti manje nepoznanica o poreklu i sl. Ako imas jos nesto slobodno pusti na forum, kao i ono sto mogu preneti stariji ljudi.

Sto se tice Tripkovica ja samo mogu da prenesem sa sajta http://www.montenegro.org.au/T.html vezano za tvoje prezime, ukoliko vec sama nisi to uradila:

"Tripković, Risan u 16. v.; Baošići, Kuti, Orahovice, Podi, Dobrota (Kotor), i Budva, doseljenici iz Konavla; Srbina, Perast, Prevlaka u 14. v. i Kameno (Boka Kotorska) u 15. v.; Piva, grana Ćirilovića; Iz Donje Morače, kasnije kao: Bijelić i Laketić u Dermenu (Kosanica), Pljevlja; Turjača (Nikšić) kao: Janjušević; Cetinje; Paštrovići; Glušice, Buljarica (Paštrovići) i Budva
Tripkovići iz Pive (Pišče, Orah Prisojni), starosjedioci, matica Plužine
Tripović, Baošići, Herceg-Novi i Tivat iz Dalmacije; Tivat, jedni iz Hercegovine; Kavač u Grblju su iz Stare Crne Gore; Nikšić; Morača, došli iz Čeva (Cetinje), jedni odselili u Sjenicu; Pišće (Piva), ogranak Branilovića; Dobrota (Kotor); Golubovići (Buljarica), Paštrovići; Pope (Bijelo Polje)"

Nema mnogo, ali svi manje vise imamo taj problem. Posto vidim da se jedan vas ogranak odselio u Sjenicu, da li ima nekih naznaka koja je to familija i kada je doslo do seljenja (pitam iz razloga sto je to vezano za moje poreklo). Kada budes imala vremena dopuni spisak porodica koje slave Srdjevdan, posto pravimo "popis" svih porodica, sa mestom zivljenja i porekla.

Ja licno podrzavam istrazivanja i po tzv. zenskoj liniji, tako da nemoj sebe ni tvoje bakice olako izbacivati iz igre.

Pozdrav,
Bogdan

Kao sto sam vec napisao mom rodjaku Milivoju, Pandurice koje on spominje su u stvari potomci petog bratstva Radojevica koji su se raselili u pogranicni kraj (mislim negde oko Visegrada ali cu to proveriti) i po starom nazivu za karaulu ("pandurica") i dobili prezime.
Da se slozim sa chachakerom sto se tice nase sagovornice rami8. Devojka je zaista unela neki veseo ton u ovaj forum. Svaka cast!
Pozdrav svima
Zile

Ovo su podaci o porodicama iz knjige o selu Gorobilju:

ПородицÐe у Г,оробиљу којe СлaвÐe СрС’Ðeвдaн:

Ð’aрничиС›и - Стaриноm из ЦрнÐe Г,орÐe, у Г,оробиљÐe СÐe доСÐeлили из ДоброСÐeлицÐe, гдÐe и дaнaС поСтоји огрaнaк овÐe фamилијÐe. ПрÐeзиme извÐeдÐeно од нaдиmкa Ð’aрницa. НaјСтaрији Ð’aрничиС› (у Г,оробиљу) био јÐe Ð’aСилијÐe, који јÐe иmaо три Синa: Ðњијaилa (уmро 1837), Ð’укaдинa (уmро прÐe 1832) и Дmитрa (уmро 1843).
ÐњиС›овиС›и - Фamилију Су зaСновaли брaС›a Обрaд и РиСто (роС’Ðeн 1840), aли СÐe нÐe знa којој Су фamилији рaнијÐe припaдaли. РиСто јÐe Син ÐњилоСaвÐe и ÐњиС›a ЧолaковиС›a (уmро 1840), прÐeзиmeнa ЧолaковиС› и ÐњиС›овиС› Су СÐe meшaлa СвÐe до 1870, кaдa јÐe конaчно уСвојÐeно ÐњиС›овиС›. Од очÐeвог прÐeзиmeнa оСтaо иm јÐe нaдиmaк Чолaкaнци.
ПÐeтровиС›и - Потичу од јÐeдног огрaнкa Ð’aрничиС›a. ПрÐeзиme нaСтaло по ПÐeтру Ј¾вaновиС›у (зaпиСaн у тÐeфтÐeру 1832, уmро 1837). Куmују иm ÐњијaиловиС›и из Г,оробиљa (нÐeкaдa иСтa фamилијa Сa КовaчÐeвиС›иma који куmују Ð’aрничиС›иma).
РaдојÐeвиС›и - ПрÐeзиme од Рaдојa Сиmeонов(иС›a) (тaко упиСивaн у Стaриm тÐeфтÐeриma), који јÐe по Сmрти у књигу уmрлих упиСaн кaо Ð’aрничиС›, што знaчи дa јÐe то огрaнaк тÐe фamилијÐe.
СиmeуновиС› - потоmци Ð’Ðeљкa ШaптовиС›a, Сиmeун и Слободaн, прÐeузÐeли Су прÐeзиme и СрС’Ðeвдaн кaо Своју Слaву од Дрaгољубa СиmeуновиС›a, брaтa по maјци њиховог оцa, који води порÐeкло од изуmрлÐe фamилијÐe КрњиС›-СиmeуновиС›.

ИзуmрлÐe породицÐe у Г,оробиљу којe Су СлaвилÐe СрС’Ðeвдaн:

БркиС›, ÐњaтовиС› - ОвÐe двÐe изуmрлÐe СродничкÐe породицÐe водилÐe Су порÐeкло од Ð’aрничиС›a, пa Су Сигурно СлaвилÐe СрС’Ðeвдaн.
ИлиС› - Од 1855. у Г,оробиљу јÐe поСтојaлa јÐeднa породицa ИлиС›a, чији јÐe оСнивaч био ÐњилојÐe ИлиС› (нÐe знa СÐe одaклÐe јÐe родоm, Слaвио СрС’Ðeвдaн), који СÐe привÐeнчaо зa С›Ðeрку Ђокa Т,опaловиС›a Ð’aСилију. Зa њÐeгову прaунуку Ð’aСилију (роС’Ðeнa 1914) привÐeнчaо СÐe Стрaјин ПaвиС›ÐeвиС›.
КрњиС›, БориСaвљÐeвиС›, СиmeуновиС› - ЗaјÐeднички прÐeдaк ових фamилијa, којe Су СлaвилÐe СрС’Ðeвдaн, био јÐe Ð’ÐeСÐeлин, који јÐe иmaо чÐeтири Синa: БориСaвa (уmро прÐe 1832), Сиmeунa-Сиma (уmро 1845), Стaнишу (око 1800-1854) и ÐњилоСaвa (око 1802-1853). Од БориСaвa и Сиmeунa нaСтaлÐe Су прÐeзиmeнa БориСaвљÐeвиС› и СиmeуновиС›. Од БориСaвљÐeвиС›a поmор од тифуСa 1915. од mушких потоmaкa прÐeживÐeо јÐe Сamо Рaдојицa (роС’Ðeн 1905), који јÐe нaкон рaтa отишaо у Чaчaк, изучио зaнaт и зaСновaо породицу. Од СиmeуновиС›a прÐeзиme и Слaву прÐeузÐeли Су Синови Ð’Ðeљкa ШaптовиС›a, Сиmeун и Слободaн, брaтa по maјци Дрaгољубa СиmeуновиС›a.
ЛÐeкиС› - По Синaдину ЛÐeкиС›у (око 1832-1865), вÐeровaтно из фamилијÐe Ð’aрничиС›a, нÐeСтaлa породицa.
ЏоmбиС› - ПрÐeзиme нaСтaло од нaдиmкa Џоmбa, који јÐe вÐeровaтно у Г,оробиљÐe донÐeт из рaнијÐe поСтојбинÐe. Оно СÐe дуго нијÐe уСтaлило, вÐeС› јÐe meњaно прÐema иmeниma очÐeвa. Први зaбÐeлÐeжÐeни горобиљСки ЏоmбиС›и били Су ÐњилиСaв и Рaдојицa (уmрли прÐe 1830), a око 1830. у Г,оробиљу јÐe било чÐeтири куС›Ðe ЏоmбиС›a.

Pozdrav svima,

Kao sto se moze videti iz prethodnog posta, neke familije koje danas slave Srdjevdan vode poreklo od Varnicica (koja je verovatno veoma stara u Gorobilju). Od ostalih prezimena upadljivo je prezime Dzombic (od Dzomba), koje je veoma neuobicajeno, kao i Krnjic (verovatno nastalo od nadimka Krnj-Krnjo, sto je oznaka za coveka sa nekim fizickim nedostatkom).

Ako neko ima podataka o Varničićima, Džombićima ili Krnjićima (računam da su ovo stara prezimena) molim da pusti na topic.

Bogdan

Prema knjizi “Prezimena u CG” brace Miljanic

Džomba ogranak Popovića, iz Banjana (Nikšić) odselili se u Ljubomir (Trebinje); kod Knina (Kninska Krajina)
Džombić, Kričak (Pljevlja)

Momci, ja sam razocarana...(
od tate sam saznala ono sto sam i kao dijete znala, a ja mislila da sam pozaboravljala...

Sto se tice bratstava u Donjoj Morachi, Sv. Srdja slave:

1.Tripkovici,
2.Boshkovici,
3.Djurdjici,
4.Kovijanici,
5.Braunovici,
6.Janketici,
7.Toshkovici...

Ali, izgleda da ih ima josh...tako da cu morati josh malo da istrazujem...Osim Braunovica, svi ovi navedeni, imaju isto porijeklo,...

Ono sto me navodi na razmisljanje su sledeca pitanja:

1.Da li se porijeklo moze izvesti na osnovu slave koja se slavi?
2.Da li su bratsva mijenjala te slave i ako jesu zasto?

Da li neko zna odgovor?

Srdachan pozdrav...

1. Ne moze nazalost,
2. Da, zasto je to drugo pitanje

Svaka cast rami, nemoj biti razocarana (vreme cini svoje).

Slazem se sa Sergejom sto se tice odgovora na tvoja pitanja. Poznato je nekoliko slucajeva da je manje i slabije bratstvo uzimalo slavu veceg i jaceg bratstva, bez obzira koje je bratstvo starije ili mladje. Nemam sada pred sobom knjigu, ali mislim da je Jovan Erdeljanovic u knjizi o Kucima, Piperima i Bratonozicima naveo nekoliko primera, tako da ako imas mogucnosti uzmi tu knjigu radi informacija. Citao sam i rad Bogdana Lalevica o Vasojevicima, gde je takodje bilo price o promeni prezimena, ako se dobro secam tu je opisivano kako su Vasojevici, kao jako i brojno pleme, privlacili okolna bratstva iz drugih plemena.

U Srbiji se vec gubi plemenska povezanost nakon preseljavanja, tako da se moze govoriti o promeni slave porodica (iako mi je skoro jedan svestenik odricito rekao da Srbi nisu menjali slavu - jesu). I ovde ima slucajeva da se siromasna i malobrojna porodica prikloni vecoj (ima slucajeva i u mom selu), kao i ekonomski faktor, koji se pomalo zapostavlja: ni danas ne kosta isto slaviti Djurdjevdan (kada jos nije stigla letina za tu godinu, a proslogodisnja je na izmaku - ili je vec pojedena) ili neku jesenju slavu, kada ima svih plodova. Sve u svemu, tesko se mogu navesti svi razlozi, ima ih dosta, kao sto je i sam zivot nepredvidljiv.

Pozdrav,
Bogdan

Pozdrav svima,

Saznao sam za još par porodica koje slave Srdjevdan.
- Srećković, selo Gornje Košlje, opština Ljubovija (stanovništvo ovog sela uglavnom je doseljeno iz Pive, Crna Gora)
- Radojević, selo Tomaševo kod Bijelog Polja. Za njih mi je rečeno da imaju neke veze sa Čokrlijama, selom kod Tomaševa. Naknadno sam na sajtu www.montenegro.org.au proverio za Čokrlije i video da je u pitanju rod sa tim prezimenom, pa ne shvatam vezu. Pošto su već ranije pominjani Radojevići, koji poreklo vode iz Popovog Polja, možda je to jedan rod, ali na istom sajtu se ne pominju Radojevići u Tomaševu (možda je moj izvor nepouzdan).

Bogdan

evo me stvarno odavno nema.
ja sam bar sebe sipunio visestrukim zadovoljstvom ovdje
1. saznao sam mnogo toga o svojoj slavi
2. upoznao se sa dosta bratstava koje je slave
3. upoznao bliskog rodjaka Zivka (Zivko pozdrav)
4. a evo i dame kojoj je baba od Radonjica

Nadam se da ovdje nije kraj. Ne piskaram kao prije jer sam siguran da svi istrazujemo pa ne zelim stvarati monotoniju istim pisanjem.
I naravno kao sto rekoste dama (ljubim ruku) je unijela vedrine u ovom nasem istrazivanju starina.

Hvala momci..

Evo sta sam nasao o ovim prezimenima prema knjizi brace Miljanic, a sto je vezano za Moracu. Veoma je interesantno je ovde poreklo Braunovica koji dolaze od Skadra mesta gde je postojala najpoznatija crkva posvecena Sv. Srdju. Oblasti u kojima su podignute ove crkve (na jednom mestu se spominje 15) su najverovatnije "izvori" odakle poticu porodice koje slave Srdjevdan.

Janketić, u Moraču (Kolašin) doselili se iz lješanskog područja (Podgorica). Potomci su Janka Lješnjanina

Tošković, Morača, ogranak Janketića

Bošković, Morača (Kolašin), doselili iz Lješkopolja, porijeklom iz Grblja; Morača, potomci Bogdana Čevljanina, iz Vojinića (Cetinje);U Moraču iz Liješnja (Rovca) ovdje iz Vojinića (Čevo), Cetinje porijeklom iz Hercegovine;

Tripkovići Morača, došli iz Čeva (Cetinje), jedni odselili u Sjenicu;

čurč‘ić, u Rovcima (Kolašin)

Braunović, Donja Morača (Kolašin) 1251. i 1574. god.; porijeklom od Skadra (Albanija), od njih su iz Vratina (Morača) došli iz Kuča, pa Mihailo ode u Sjenicu i otuda Mihailović; iz Kuča u Spuž, Podgoricu; u Morači i Skadru istorodni su. Od njih su u Radulićima (Bihor);

Поздрaв Свиma,

Ð˜Спод СÐe нaлaзи СпиСaк цркaвa Св. СрС’a и Ð’aкхa нa проСтору изmeС’у Скaдрa нa југу и КорчулÐe нa СÐeвÐeру о којиma Сmо "mirog" (ÐњироСлaв) и јa прикупили подaткÐe, углaвноm Сa интÐeрнÐeтa. Било би добро aко нÐeко иma допунÐe или иСпрaвкÐe овог СпиСкa дa то Стaви нa топик.
Богдaн

ЦрквÐe СвÐeтих СрС’a и Ð’aкхa

1. јужно од Скaдрa нa Бојaни - црквa je Сaзидaнa нa meСту СтaрÐe, којa јÐe билa гробнa црквa зÐeтСких и рaшких кнÐeзовa и крaљÐeвa: Ðњихaилa, Бодинa, Ð’лaдиmирa, ДоброСлaвa, Г,рaдинÐe и ДрaгињÐe. Крaљицa ЈeлÐeнa je, поштујуС›и Стaрину и знaчaј овÐe црквÐe, Сaгрaдилa Сa Синовиma, Дрaгутиноm и Ðњилутиноm, 1290. нову нa тÐemeљиma СтaрÐe (то јÐe био нaјвÐeС›и Сaкрaлни објÐeкaт нa проСтору бaрСкÐe нaдбиСкупијÐe). Т,окоm СрÐeдњÐeг вÐeкa нa тоm проСтору јÐe поСтојaо утврС’Ðeни грaд-трговиштÐe Св. СрС’ и С’уmрукaнa (цaринaрницa). Црквa Св. СÐeргијa и Ð’aкхa билa јÐe и у СaСтaву бÐeнÐeдиктинСког maнaСтирa обновљÐeног у 11. вÐeку, вÐeровaтно нa meСту рaнијÐeг грчког maнaСтирa из пÐeриодa цaрa ЈуСтинијaнa (6. вÐeк), кaдa СÐe Снaжно рaширио култ ових СвÐeтитÐeљa; Т,урци Су уништили maнaСтир у 16. вÐeку, дaнaС оСтaли Сamо трaгови рушÐeвинÐe; у литÐeрaтури СÐe поmињÐe и кaо црквa Св. СрС’a код ОботÐe (Ободa); о знaчaју култa Св. СÐeргијa и Ð’aкхa нa проСтору Скaдрa говори и подaтaк дa јÐe Скaдaр у СрÐeдњÐem вÐeку ноСио и иme РоСaф, прÐema грaду у Сирији гдÐe јÐe СÐeргијÐe поСÐeчÐeн почÐeткоm 4. вÐeкa и одaклÐe СÐe рaширило поштовaњÐe тог СвÐeтитÐeљa у РиmСкоm цaрСтву
2. у СÐeлу Дaјaчи, у aлбaнСкиm Хотиma, билa јÐe прaвоСлaвнa црквa, одaвно покaтоличÐeнa
3. црквa у СÐeлу Поди код ХÐeрцÐeг Новог - прÐema прÐeдaњу изгрaС’Ðeнa јÐe у другој половини 8. вÐeкa (у добa иконоборСтвa у Ð’изaнтији, кaдa јÐe вÐeлики број mонaхa избÐeгaо нa зaпaд), док друго прÐeдaњÐe поmињÐe крaљa Т,врткa кaо ктиторa СaдaшњÐe црквÐe; Стручњaци подизaњÐe СaдaшњÐe црквÐe Стaвљaју у првÐe дÐeцÐeнијÐe 15. вÐeкa
4. црквa Св. СрС’a нa ПÐeљÐeшцу код Стонa - нaлaзилa СÐe нa врху брдa вишÐe лукÐe Прaпрaтнa (дaнaшњи ÐњркојeвиС›и). Служилa јÐe прaвоСлaвноm Стaновништву СÐeлa Прaпрaтнa, Ðњили и Ð’иногa. Пошто Су Свa три СÐeлa Силоm покaтоличÐeнa, Дубровaчкa РÐeпубликa јÐe хрam јÐeдно врÐeme кориСтилa кaо војну Стрaжaрницу
5. црквa код БрÐeзÐe у ХÐeрцÐeговини - уСпоmeнa нa поСтојaњÐe црквÐe овa двa СвÐeтитÐeљa оСтaлa јÐe у у иmeну брдa СрС’ код БрÐeзÐe у ХÐeрцÐeговини.
6. црквa Сa гробљÐem у СÐeлу Брдa код БудвÐe - нa крÐeчњaчкоm грÐeбÐeну Ðњркa СтијÐeнa, који СÐe пружa 1,2 килоmeтрa пaрaлÐeлно Сa mорÐem
7. црквa у Бaру - вÐeрујÐe СÐe дa јÐe из врÐemeнa цaрa ЈуСтинијaнa, вишÐe нÐe поСтоји
8. црквa у Котору - тaкоС’Ðe из добa ЈуСтинијaнa, вишÐe нÐe поСтоји
9. црквa код Дубровникa - вÐeровaтно СÐe нaлaзилa нa дaнaшњÐem брду СрС’ код Дубровникa, којe јÐe, прÐema тоme, добило иme по култу СвÐeтaцa
10. црквa у КолочÐeпу код Дубровникa - нÐe поСтоји вишÐe
11. црквa нa оСтрву Корчулa - нaлaзилa СÐe у подгрaС’у грaдa КорчулÐe, порушÐeнa крaјÐem 15. вÐeкa из одбрamбÐeних рaзлогa, поново изгрaС’Ðeнa 1551, дa би нa њÐeноm meСту билa СaгрaС’Ðeнa црквa Св. ЈуСтинÐe у 19. вÐeку
12. црквa у Т,ивту - црквa Св. СрС’a, НиколÐe и Диmитријa (Свa три култa порÐeклоm Су Сa иСтокa) нa meСту звaноm ЂурС’Ðeво брдо, изнaд цÐeнтрa дaнaшњÐeг Т,ивтa (Стaри цÐeнтaр грaдa), СaгрaС’Ðeнa јÐe у првој половини 9. вÐeкa; дaнaС зaпуштÐeнa
13. црквa у СÐeлу РжниС›у код ДÐeчaнa - до другÐe половинÐe 19. вÐeкa у СÐeлу Су СтaјaлÐe рaзвaлинÐe СрпСкÐe црквÐe Св. СрС’a и Ð’aкхa; од maтÐeријaлa овÐe црквÐe Сaзидaнa јÐe Сaдaшњa СÐeоСкa СŸamијa
14. црквa у близини Т,ивтa - оСтaци црквицÐe Св. СÐeргијa и Ð’aкхa поСтојaли Су СвÐe до 1970. годинÐe нa брÐeжуљку који ноСи иme овa двa СвÐeцa и врло Стaро, a Сaдa и ново, гробљÐe Св. СрС’a, нa иСточној Стрaни - изmeС’у Т,ивaтСког и КртолСког зaливa
15. црквa у СÐeлу Придворју у Конaвлиma код Дубровникa - maтичнa црквa у СÐeлу јÐe СвÐeти СрС’ и Бaк, којa јÐe огрaС’Ðeнa (СaгрaС’Ðeнa) 1584. ПрÐeд црквоm СвÐeтогa СрС’a и Бaкa јÐe СтÐeС›aк, виСок око 1,20 meтaрa, широк од 1,20 до 1,35, a дÐeбÐeо 52 цm, нa коme јÐe урÐeзaн коњ Сa СÐeдлоm, бÐeз јaхaчa, окрÐeнут улÐeво. СтÐeС›aк јÐe докaз дa јÐe нa тоm проСтору поСтојaло гробљÐe прÐe црквÐe из 1584, вÐeровaтно и Стaријa црквa, којa нÐe mожe бити кaтоличкa, јÐeр СтÐeС›ци ниСу одликa кaтоличког обрÐeдa.

Prema istrazivanju u radu Дрaгоmир ÐÐТžÐÐ˜Ð‹,КОЛИКО СРБА ÐЈ БÐ•ÐžГ ÐÐ”ÐЈ СЛАВИ СЛÐÐ’ÐЈ, u: Г,лaСник ЕтногрaфСког инСтитутa СÐÐÐЈ, књ. XLIV,Бeогрaд 1995. ( http://www.rastko.org.yu/antropologija/glasnici-ei/44/dantonic.pdf), oko 70% stanovnistva u Beogradu slavilo je krsnu slavu u 19. i prvoj polovini 20. veka.

Pregled tih spiskova mozete naci na topicu General Forum - Krsne slave!

Zastupljenost Srdjevdana kao slave u Beogradu bila je sledeca:
- 1877. godine 6 svecara je slavilo Srdjevdan (ukupno je slavilo 2334 svecara)
- 1895. godine 11 svecara
- 1928. godine 34 svecara (ukupno je slavilo nesto manje od 11.000 svecara)

Pozdrav,
Bogdan

Prezime Mesto Poreklo
Аćimović Zaječar
Avram Nedajno-Piva Zatarci-Zlatno Brdo
Bašić Lika
Biljić Bačevci (Bajina Bašta) Bosna
Bijelić Gornja Morača
Bjelić čurč‘evina Popovo Polje
Bošković čurč‘evina Popovo Polje
Bradonjić Brč‘ani (G. Milanovac)
Bralović Gorobilje
Braunović Donja Morača
Brekić(Breka) Lika
Varničić Gorobilje
Veselić Konavle Boka Kotorska pre 1673
Vučićević Lisa (Dragačevo) Crna Gora (Vasojevići)
Gavrilović Lisa (Dragačevo)-Čačak Morača
Gojković Čačak
Grbić Lika, Bos.Krajina
Davidović Nedajno-Piva Zatarci-Velinić
Despetović Modran
čoković Zlatibor-Nikojevići Crna Gora (Durmitor)?
čukić Čačak
čurč‘ić Donja Morača
Е½uštrić (Е½uštra) Rogača (Dragačevo)
Ilić Popovo Polje
Janketić Manastir Morača
Jovićević Trnjaci (Semberija) Crna Gora
Jovković Sarajevsko Polje Andrijevica
Joksimović Čačak-Gornja Trepča
Kovijanić Donja Morača
Kočović Lisa (Dragačevo) Crna Gora (Vasojevići)
Kodžulović Popovo Polje
Lončarević Čačak
Ljiljak Lika-K. Mitrovica-KV
Milinković Zlatibor-Nikojevići Crna Gora (Durmitor)?
Milić Zvornik
Marković Borač Lutovci (Berane)
Mićović Gorobilje
Mišković Borač Lutovci (Berane)
Nastić Modran
Nestorović Visibaba (kod Požege)
Nikolić Lisa (Dragačevo) Crna Gora (Vasojevići)
Nikolić Gorobilje
Obad Konavle Popovo Polje posle 1673
Pavićević Gorobilje
Pandurice (Pandurović) Višegrad? Morača
Patić Piva-Gornje Crkvice Zatarci-Velinić
Petrović Gorobilje
Radanović Foča-Birotići Stara Hercegovina
Radojević Gorobilje
Radojević Čokrlija (Bijelo Polje)
Radojević Popovo Polje
Radonjić Morača
Radulović Popovo Polje
Rakićević Čačak
Ranč‘ić Lisa (Dragačevo) Crna Gora (Vasojevići)
Savić Gorobilje
Simonović Popovo Polje
Srećković Košlje kod Ljubovije
Stojanović čurč‘evina Popovo Polje
Tatić Borač Lutovci (Berane)
Tomašević Zlatibor-Nikojevići Crna Gora (Durmitor)?
Tomić Bijeljina
Tošković Donja Morača
Tripković čurč‘evina Popovo Polje
Trifunović Lunjevica (G.Milanovac) Konavle-predanje
Ugrenović (Ugren) Lika
Ćor-Ilić Jadar Piva
Ćurčić Borča Lutovci (Berane)
Dželebdžić Čačak-Zlatibor
Е krbić Lika