Хералдички обичаји у срба

Стојан Новакович: Хералдички обичаји у србa
Стојан Новакович: Хералдички обичаји у срба у примени и књижевности

This book is a 19th century work by Stojan Novaković on Serbian Heraldry and references about heraldry amonst Serbs. The book is in Serbian and holds some nice facsimilies.

Specifications:
Size: 5,3 MB
Format: Adobe Digital Editions
Pages: 146
Language: Serbian (original)

Availibility: For SGS Members only (Not a member yet, click here!)
Download: Click here
Instructions: This book is for members only and this edition is copyrighted. Users may use this book for personal research.

PREVIEW

Порекло речк „грб” и постанак хералдичких
обичаја у Европи.
Иредметн су хералдпко грбовн.
Сама роч грб којом со ми сада слулшмо врло јо ско-
рашша Ј нашсм језику. За њу, на прнлику, но зна већ нп
ХристоФор ЖеФаровић, којн јс прсводно књигу Павла Ри-
тсра (Витезовића) 81етта1одгар1па вјуо агтогит Шупсо-
гит с1оНпеа1ло, (ЈезспрИо о1 гсаШиНо. Тај наслов провсо
јо ЖсФаровнћ са СтШШТОГрдфГд \\Ш Шр&КШ ПЛЛУрУчб-
СКИ\2 ИЗОБрЛЖбША. Од ЖеФаровића миого старији писац
Охмућсвић, за кога стојп забелслсоио да јс грбово српских
зсмаља цртао негде у Босни 1482 годпне (ма да јс то мо-
рало много каснијс бнтн), такоћс се ис слулш речју грбом
нсго мссто и>е употребљава реч штит. Нн најскорашшнја
старина наша нијо, по томе, познавала рсч грб. Ако сс
н јаплоа иешто ранијо у лнтературн — налазн се барем у
Јоакнма Вујића Путовашу по Србнји од 1826, а молсо бнтн
Г0Д11Ш1М1ЦА VI
2
и још у којој кљнзи тога или раинјега врсмона — у др-
жавпу јо употребу н у службонн јсзнк ушла, ио свој нри-
лнци ирви пут, 1835 с новнм уставом који јо то годнпе
Србнји дат, н који јс потекао нз псра Днмнтрија Давидовипа
ондашњсг главиог секрстара Кисза Мнлоша. У почстку
државнога жнвота Србнјо много се којешта узимало нз Ру-
сије (од прнлнке као сад што бнва у Бугарској) о:обнто у
јсзпку и у називпма, н по нсвољн н бсз нсвоље. Тада јс
узста н роч грб (гсрбх), те се по том са свпм код нас одо-
маћила, пошто иародно памћење већ иијо знало ии за какву
старију реч, која бн ову могла одмонити.
Мс1)у тнм порскло рускс речи гербг врло јс просто.
Ирнмајућн хсралдишсо обичајо са занада Русн су то
у старнја времсиа чнннли највишо ироко Иољскс. Иа
месту садашњо руско речи гсрбг Пољацн нмају кего,
н то у пољском јсзику значн \Уаррсп, лгто^ггев. Пол,-
ска рсч ако нпјо узета- правце из нсмачкога Етое, којо
значн па&геђе илп пасгедника, узота је нз чсшкога, у комо
гласн его, дакло готово са свнм као н немачка рсч, нлн
ћего као н у Пол>ака. У Чсха егб нлн ћеги значн грб на-
шсга данашњог смнсла, и зиачн, порсд тога, још: наслеђо,
дсднну, госиоство, а као што со у Јунгманову рочипку
чнта, зпачи и просто ?{аслес)ншса. У словонскнм језпцнма
сама, дакло, нсторија рочи показујо откуд је ствар нлн
установа мећу Словено дошла и којнм со иутсм међу со-
всро-нсточно Словенс шнрила.
У другнм јсзицпма рсч већ сама собом казујо исто-
рију стварп.
Латинско аггпа зиачп грб и зиачн оружје, али со
грб још зово рочпма агтогит тНдта т. ј . знацн илн
обележје оружја. Италијаиски аппа значн, у исти мах,
п грб и оружје; у немачком јо У/арреп грб, а \Уа(Теп
оружјс, што јо опот једна нста роч у старнјсм н млађем
обличју. Француско агтогг1еа — агтса, енглсско агтх опот
3
зпачо оружјс.