|
Gligorije dijak
Miroslavljevo
jevanđelje predstavlja najstariji nedatirani spomenik
srpske književnosti. Ovo jevanđelje je prepisano sa
slovenskog predloška za brata Stefana Nemanje, humskog
kneza Miroslava (1171-1197), a jevanđelja je prepisao
izvesni Gligorije dijak. Na svojim pergamentskim
stranicama sjedinjuje istočni tekst i u zapadnoj
tradiciji umetnički slikane inicijale i minijature u
crvenoj, zelenoj, žutoj, smeđoj i zlatnoj boji od
kojih su neki, kao ovaj sa leve strane, umetnuti i u
elektronsko izdanje srednjovekovne Srbije, skoro devet
vekova kasnije.
detalj iz Miroslavljevog jevanđelja
Ovaj
dokument neprocenjive vrednosti je imao burnu istoriju
- kralj Petar I ga je nosio sa sobom pri prelasku
Albanije tokom Prvog svetskog rata, a jedno vreme se
vodio kao izgubljen. Danas se Miroslavljevo
jevanđelje čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
Najinteresantniji
deo rukopisa je onaj gde je prepisivač uneo neke lične
opaske gde vidimo da nije bio u milosti svog gospodara
- taj komentar Gligorija dijaka upravo sledi:
Ja
grešni Gligorije dijak,
nedostojni da se nazovem dijakom,
zastavih zlatom ovo Jevanđelje velikoslavnom knezu
Miroslavu, sinu Zavidinu.
A mene, gospodine, ne zaboravi grešnoga,
već me sačuvaj sebi, da mi nije žao, gospodine,
što sam radio tebi, knezu svom gospodinu,
ako me ne čuvaš grešnoga.
|
|
