|
Zakon cara Dušana
je bio najsavremeniji zakon srednjevekovne Evrope. U
to vreme skoro nijedna evropska zemlja nije imala
zvanični dokument kojim bi regulisala društveno
delanje.
Neki od ovih
članova su isuviše surovi za današnje vreme dok su
neki iznenađujuće pravični i pošteni. Naravno, treba
imati u vidu da je ovaj zakon sa preko 200 članova
napisan 1349. i modifikovan 1354.
Brak
#2. O ženidbi:
Vlastela i ostali ljudi da se ne žene bez blagoslova
od svoga arhijereja, ili da ih blagoslove oni koje su
arhijereji izabrali za duhovnike.
#3. O svadbi: Nijedna
svadba da se ne učini bez venčanja, a ako se učini bez
blagoslova u upita crkve, takvi da se rastave.
Blud
#54. O bludu
vlastelinke: Ako vlastelinka učini blud sa svojim
čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže.
Vojska
#61. O povratku s
vojske: Kada dođe vlastelin s vojske kući, ili bilo
koji vojnik, ako ga ko poziva na sud, neka bude kod
kuće tri nedelje, a onda neka ide na sud.
#130. O crkvi: Ko na
vojsci obori crkvu da se ubije i obesi.
#135. O vojsci:
Vojska koja ide po zemlji carevoj, gde padne u kom
selu, druga, koja ide za njom, da ne padne u to isto
selo.
Grobovi
#20. O grobovima: I
ljudi koji se vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih
spaljuju, selo koje to učini neka plati vraždu (300
perpera), a ako bude pop na to došao, da mu se uzme
popopstvo.
Gosti
#160. O gostima ili
putnicima: Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu
ili kaluđeru, te mu uzme što otimačina, ili lopov ili
kakva bila neprilika, svi takvi neka dođu carstvu mi,
da im plati carstvo mi, što budu izgubili, a carstvo
mi da traži kefalije i vlastelu kojima bude put predan
i straže poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin,
da dođe prvim stražama, sa svim što ima i nosi, da ga
straža straži predaje sa svim; ako li se dogodi te što
izgubi, neka bude porota, što reknu verodostojni ljudi
po duši da su izgubili s onim porotnicima, to da im
plate kefalije i straže.
#171. O zakonu: Još
zapoveda carstvo mi; Ako uspiše pismo carstvo mi, ili
iz srdžbe ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a
to pismo ruši zakonik, nije po pravdi i po zakonu,
kako zakonik piše, sudije tom pismu da ne veruju, nego
da sude i izvršuju kako je po pravdi.
Klevetnik
#165. O kleveti: Ako
se nađe koji god klevetnik i goni koga klevetom, laži
i spletkom, takav da se kazni kao lopov i razbojnik.
Mito
#24. I ako se nađe
crkveni upravnik koji je uzeo mito, tome da se sve
oduzme.
Otrovi
#109. O otrovima: Ko
se utvrdi kao mađioničar i otrovnik, da se kazni po
zakonu svetih otaca.
Obljuba
vlastelinke
#53. O nasilju nad
vlastelinkom: I koji vlastelin uzme vlastelinku silom,
da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar
uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu
uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže.
Pijanica
#166. O pijanici:
Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče, ili
okrvavi, a ne ubije, takovomu pijanici da se oko
iskopa, i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere
ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi,
da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu, i
potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.
Planine
#81. O planinama:
Planine što ih ima u zemlji carstva mi, koje su careve
planine da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske
vlasteli, što je u čijoj državi.
#171. O prodavanju
hrišćana: I ko proda hrišćanina u drugu neverničku
veru, neka mu se ruka odseče i jezik sareže.
Siromašni
#28. O hrani
siromasima: I po svima crkvama da se hrane siromasi,
kako je propisano od osnivača; a ako ih koji od
mitropolita i od episkopa, ili od igumana ne ushrani,
takav da se isključi iz dostojanstva.
#64. O sirotici:
Sirota kudeljica da je slobodna isto onako kao i pop.
#73. O siroti: Sirota
koja nije kadra parničiti se ili odgovarati, neka
odredi zastupnika koji će odgovarati.
Suđenje
#89. O pozivanju
krivca: Ko pozove krivca pred sudije, pa pozvavši ne
dođe na sud nego sedi kod kuće; ako onaj koji je
pozvan dođe po roku pred sudije i pričeka po zakonu,
on je slobodan od te krivice zbog koje bio pozvan, jer
onaj koji ga je pozvao sedi kod kuće.
Sudije
#163. O sudijama: Sve
sudije što god da sude da upisuju presude i da drže
kod sebe, a drugo pismo napisavši da ga predadu onome
koji je oslobođen na sudu.
#172. O sudijama: Sve
sudije da sude po zakoniku, pravo kako piše u zakoniku,
a da ne sude po strahu od carstva mi.
Tamnice
#185. O tamnici: Na
isti način, koji drži tamnice carstva mi: da ne prime
ničijega čoveka bez pismene zapovesti carstva mi.
Trgovci
#81. O trgovcima:
Trgovce, koji idu po carevoj zemlji, da nije blastan
silom smetati nijedan vlastelin ili koji bilo čovek, a
ni razvaliti mu robu i novac silom natutrati; a ko se
nađe da je silom rastovario ili rasturio, da plati pet
stotina perpera.
#59. O kupcima: Koji
kupci stignu noću na konak, ako ih ne pusti upravnik
ili gospodar toga sela, da ostanu kupci u selu, po
zakonu carstva mi, kako je u zakoniku, ako putnik što
izgubi, onaj gospodar ili upravnik i celo selo da
plati jer ih nisu pustili u selo.
Ubistvo
#86. O ubistvu: Gde
se nađe ubistvo, da je kriv onaj koji je izazivao, ako
bude i ubijen.
#96. O ubistvu: Ko se
nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje
čedo, takav ubica da se spali na ognju.
Falsifikat
#138. O laži: Ako se
nađe u čijem hrisovulju pripisano lažno slovo, i nađu
se slova ispravljana i reči izmenjene na drugo nego
što je carstvo mi zapovedilo, takvi hrisovulji da se
razderu i onaj da nema više baštine.
Crkva
#25. O upravljanju
crkvama: Crkvama da upravlja gospodin car i patrijarh
i logotet, a drugi niko.
Carinici
#120. O carinicima:
Carev carinik da nije vlasta smetati ili zadržati koga
čoveka, da mu robu proda u bescenje; slobodno da
prolazi svako po trgovima i po volji da se svako kreće
sa svojom robom.
|
